Preventivna medicina - gde je Srbija u odnosu na svet?

Velika je istina da se zdravlje ne čuva samo u bolnicama – najvažniji deo borbe protiv bolesti počinje mnogo ranije - kroz prevenciju, taj vitalni oslonac zdravstvenog sistema. Prihvatanje takvog pogleda na medicinu dovelo je to toga da u mnogim državama preventivni pregledi nisu izbor, već obavezan deo brige o stanovništvu. Svetska zdravstvena organizacija već decenijama insistira na tome da je prevencija najefikasniji način smanjenja smrtnosti i troškova zdravstva. Njihova strategija „Health for All“ i ciljevi održivog razvoja do 2030. godine, direktno promovišu prevenciju kroz vakcinaciju, skrining, edukaciju i zdrav način života. Evropska unija u okviru „EU4Health“ i „Europe’s Beating Cancer Plan“ stavlja naglasak na skrining programe i rano otkrivanje, ali i na digitalne alate za prevenciju. Sjedinjene Američke Države kroz „Healthy People 2030“ definišu kvantitativne ciljeve – povećanje broja preventivnih pregleda (npr. mamografija, kolonoskopski skrining), smanjenje pušenja, gojaznosti i poboljšanje ishrane.

A kako stvari stoje u našoj državi?

Pre svega, Srbija već ima brojne formirane programe, ali njihov efekat je za sada ograničen. Ono što još uvek nedostaje kako bi učinak preventive bio veći i značajniji svakako je masovnija edukacija građana, bolja dostupnost skrininga u manjim mestima (na čemu se konstantno radi) i sistematska saradnja javnog i privatnog sektora.

Nacionalni skriningi za rak dojke, grlića materice i debelog creva obavezni su i besplatni, a obuhvat stanovništva prelazi u proseku ispod 50%, a kod pojedinih programa i ispod 30%. Ipak, ne smemo zanemariti velike pomake koji jesu očigledni u domaćem zdravstvenom sistemu.
Odabrani lekari opšte prakse prate hronične bolesnike, planiraju kontrole i podsećaju građane na redovne preglede. Paralelno, digitalne tehnologije, poput telemedicine i aplikacija za praćenje zdravlja omogućavaju da pacijenti i lekari budu u kontaktu i van ordinacije. Uvođenje e-Recepta, e-Bolovanja i Zdravstvenog informacionog sistema (ZIS) obezbedilo je bolju povezanost podataka i veću efikasnost, dok kampanje i obrazovni programi podižu svest o značaju zdravih navika.
Srbija je uspostavila i čitavi spektar nacionalnih programa zdravstvene promocije i prevencije, među kojima su strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, nacionalni programi za prevenciju raka, kao i program ranog otkrivanja dijabetesa tip 2... Takođe, Institut za javno zdravlje Niš, najstarija preventiva ustanova na Balkanu osnovan 1900, akreditovan je po ISO standardima za kvalitet i kompetentnost u testiranju. Ovaj institut imao je izuzetan istorijski i zdravstveno-kulturni značaj za razvoj zdravstvene zaštite, ne samo jugoistočne Srbije, već i većeg dela Balkana, i predstavljao je kamen temeljac preventivne medicine u Srbiji.

Analiza preventivne medicine u Srbiji

Već izvesno vreme aktivni su programi ranog otkrivanja raka dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma. U okviru domova zdravlja rade se preventivni pregledi za hipertenziju, dijabetes i holesterol. Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) centralizuje medicinske podatke, čime se omogućava praćenje i prevencija na nacionalnom nivou.

In vitro dijagnostika (IVD) i imunohistohemija (IHC), modernom opremom i reagensima danas omogućavaju našem stanovništvu rano otkrivanje tumora i metaboličkih poremećaja kroz brzu i tačnu dijagnostiku tumora, infekcija i metaboličkih poremećaja, što direktno utiče na primarnu prevenciju. Savremena oprema i testovi za hemostazu i urgentnu dijagnostiku, dostupni u većini bolnica, omogućavaju lekarima da brže reaguju, spreče komplikacije i smanje smrtnost.
Minimalno invazivne procedure (laparoskopija, endoskopija) već smanjuju komplikacije i ubrzavaju oporavak pacijenata. Naši plazma centri unapređuju prevenciju imunizacijom i terapijom imunodeficijencija, dok u radioterapiji i onkologiji novi Varian linearni akceleratori i softveri za planiranje tretmana pružaju mogućnost za najprecizniju terapiju uz minimalno oštećenje zdravog tkiva. Time se postavljaju temelji za praksu ranog i preciznog lečenja tumora, što je deo sekundarne prevencije, odnosno otkrivanja i tretmana bolesti pre komplikacija.

U ortopediji, implanti i endoproteze nove generacije doprinose smanjenju hroničnog bola i invaliditeta, razvijajući preventivu invaliditeta i očuvanja funkcionalnosti. U medicinskoj dozimetriji, moderna oprema i softver za kontrolu doze zračenja povećavaju bezbednost pacijenata i smanjuju rizik od sekundarnih oboljenja.
Dakle, Srbija ima programe preventive, ali njihov uspeh i dalje dosta zavisi od poverenja i spremnosti građana da uredno učestvuju u njima. Vreme kada će preventiva postati deo svakodnevne prakse blizu nam je onoliko koliko su i građani odlučni da lično doprinesu implementaciji ove strategije.

Odnos stanovništva prema prevenciji

Istraživanja pokazuju da građani Srbije preventivu i dalje doživljavaju kao sekundarnu brigu. Samo oko četvrtine stanovništva redovno vodi računa o zdravim životnim navikama, dok je naša fizička aktivnost među najnižima u Evropi – svega oko 8% populacije redovno praktikuje fizičku aktivnost. Pored nezdravih navika i ishrane, ono što naše građane sprečava da preventivu dožive na pravi način je ukorenjeno uverenje, neko bi čak rekao i tradicija – da se kod doktora ide tek kada nešto zakaže ili zaboli.

Kada kao nacija shvatimo da preventiva definitivno nije luksuz nego lična i društvena odgovornost, Srbija će napraviti pravi iskorak u dobrom smeru. Jer, zdravlje se ne čuva tek kada bolest zakuca na vrata – ono se neguje svakog dana - malim, ali važnim koracima.