"Ja sam doktorka i ovu hranu nikad u životu ne bih pojela. 5 stvari koje treba da izbegavate ako želite da budete zdravi"

Doktorka Kis, koji se na društvenim medijima zove @askdrmom, koristi svoje društvene mreže kako bi podelila medicinske smernice i savete.

„Evo pet stvari koje nikada ne bih pojela kao lekar“.

Doktorka rekla je da nikada ne bi konzumirala prženi pirinač koji je ponovo zagrejan, nazvavši to 'jednokratnim jelom'.

'B. cereus, vrsta bakterije, izlazi kada se kuvani pirinač ostavi na sobnoj temperaturi neko vreme, a zatim se ponovo aktivira ako ga zagrejete u mikrotalasnoj“, objasnila je ona.

Bacillus cereus može izazvati trovanje hranom, po Klivlendskoj klinici, pa čak i ozbiljne komplikacije koje mogu dovesti do smrtnog ishoda.

„To je zato što stvara spore, tako da to nije jednostavno kao ubijanje bakterija, već morate da ubijete i spore, nije vredno toga“, objašnjava doktorka.

Sledeća na njenoj listi bila je hrana koja je ostala napolju tokom izleta.

„Radije bih bila gladna nego da jedem hranu koja stoji napolju, jer je rizik od bolesti uzrokovanih hranom jednostavno prevelik“, objasnila je ona.

Prema Upravi za hranu i lekove, hrana za izelete ili ako odlazite na plažu ne bi smela da ostane duže od dva sata u takozvanoj "opasnoj zoni" tj. na spoljnoj temperaturi od 20-ak do 30-ak stepeni Celzijusovih.

Bakterije se mogu "brzo" razmnožavati na ovim temperaturama, prema FDA, što može izazvati trovanje hranom.

„Videla sam da se to dešava mnogo puta. Hitne službe su preplavljene ljudima koji su se razboleli od hrane“, dodao je dr Kis.

Kao treće pravilo, Kis rekla je da izbegava hranu i napitke koji imaju veštačku boju.

Na četvrtom mestu je izbegavanje hrane iz konzerve koja je bila udubljena, zbog straha od botulizma.

Botulizam je retka bolest, ali može biti prilično opasna po život i uzrokovana je botulinum toksinom, koji se može pojaviti u hrani koja je 'nepropisno konzervirana' ili fermentisana, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.

Konačno, poslednja stvar koju je priznala da nikada ne bi jela je definitivno 'čudna', a to je grejpfrut.

„Razlog je to što toliko mnogo lekova ima interakciju sa grejpfrutom“, otkrio je dr Kis.

Na primer, grejpfrut može da utiče na dejstvo lekova protiv anksioznosti i lekova za sprečavanje visokog krvnog pritiska, između mnogih drugih, prema FDA.

„Način na koji se grejpfrut obrađuje u vašem telu, on stupa u interakciju sa tonom, mislim tonom lekova, tako da ako uzimate bilo koji lek iz bilo kog razloga, uvek treba da proverite da ne izaziva reakciju sa grejpfrutom koja menja način na koji lek utiče na vaše telo", zaključila je ona.