Novo otkriće menja priču o astmi

Leukotrijene oslobađaju bela krvna zrnca kada su disajni putevi nadraženi ili izloženi alergenima. Pošto leukotrijeni pokreću lančanu reakciju koja dovodi do stezanja disajnih puteva, razvijeni su lekovi koji blokiraju njihovo dejstvo i olakšavaju disanje, prenosi RTS.

Međutim, istraživači sa Univerziteta Kejs vestern rizerv sada tvrde da ti molekuli možda ipak nisu glavni uzrok.

„Otkrili smo molekule koji su strukturno slični, ali nastaju potpuno drugačijim hemijskim putem u organizmu. Smatramo da molekuli koje nazivamo ‘pseudo-leukotrijeni’ mogu biti glavni akteri u zapaljenskoj kaskadi koja dovodi do bolesti“, rekao je glavni istraživač Robert Salomon, profesor hemije Čarls Frederik Mejbiri.

Ova otkrića mogla bi da otvore nove pristupe lečenju astme i drugih upalnih stanja. Istraživači navode da bi rezultati mogli imati značaj i za neurološke bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove. Studiju su finansirali Nacionalni instituti za zdravlje SAD, a objavljivanja je u časopisu Journal of Allergy and Clinical Immunology.

Kako slobodni radikali stvaraju drugačiju vrstu upale

Leukotrijeni, za koje se dugo smatralo da su ključni u zapaljenskim bolestima, nastaju kroz procese koje pokreću enzimi i koji menjaju lipide, odnosno masne molekule. Novoidentifikovani pseudo-leukotrijeni nastaju na sasvim drugačiji način.

Salomon i njegov tim otkrili su da se pseudo-leukotrijeni stvaraju kada slobodni radikali dodaju kiseonik lipidima. Slobodni radikali su veoma reaktivni molekuli koji mogu da izazovu oštećenja ako nisu pod kontrolom.

„Proces sa slobodnim radikalima gotovo je kao eksplozija ili požar. To je kao kada kiseonik reaguje sa gorivom i dobijete plamen. Lako može da izmakne kontroli“, rekao je Salomon, koji je i profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kejs vestern rizerv.

Prema rečima istraživača, osobe sa astmom mogu imati niže nivoe enzima i antioksidativnih molekula koji inače neutrališu slobodne radikale pre nego što nanesu štetu.

Zašto sadašnji lekovi za astmu možda ne pogađaju pravi cilj

I leukotrijeni i pseudo-leukotrijeni izazivaju zapaljenje vezivanjem za isti receptor, slično kao kada ključ okrene bravu i pokrene motor. Kada se receptor aktivira, dolazi do sužavanja disajnih puteva kod osoba sa astmom.

Lekovi deluju tako što blokiraju receptor, sprečavajući „ključ“ da uđe u „bravu“ i zaustavljaju reakciju pre nego što počne.

„Pravi značaj ovog otkrića leži u mogućnosti lečenja ovih bolesti lekovima koji sprečavaju ili ublažavaju proces slobodnih radikala, umesto lekovima koji blokiraju receptor“, naveo je Salomon.

Ovakav pristup mogao bi da omogući preciznije ciljanje štetnog zapaljenja.

Kada upala pomaže, a kada šteti

Zapaljenski procesi nisu uvek štetni. Oni ima ključnu ulogu u zarastanju, jer usmeravaju bela krvna zrnca ka povređenom tkivu. Takođe učestvuje u pamćenju i normalnom razvoju organizma.

Neki lekovi za astmu trenutno se koriste „van indikacije“ za lečenje neuroloških bolesti. Međutim, blokiranje leukotrijena može ometati njihove korisne uloge u telu.

„Ako molekuli koji uzrokuju problem nisu leukotrijeni, već ovi drugi molekuli, bolje rešenje bi bilo da se zaustavi stvaranje tih drugih molekula, umesto da se ‘zaprlja brava’“, rekao je Salomon.

Testiranje teorije kod pacijenata

Kako bi proverili svoju hipotezu, Salomon i njegove kolege oslonili su se na decenije iskustva u proučavanju oksidacije lipida, kao i na hemijsko znanje, da predvide postojanje pseudo-leukotrijena. Te molekule su sintetisali u laboratoriji i razvili metode za njihovo otkrivanje u biološkim uzorcima.

Tim je analizirao uzorke urina osoba sa blagom ili teškom astmom i uporedio ih sa uzorcima ljudi bez te bolesti.

Pseudo-leukotrijeni nisu samo bili prisutni kod obolelih od astme, već je njihov nivo pratio težinu bolesti. Osobe sa astmom, bilo da je blaga ili teška, imale su četiri do pet puta veće koncentracije nego ljudi bez astme. Istraživači smatraju da bi ovi molekuli mogli da posluže kao biomarker za merenje težine bolesti i praćenje uspešnosti terapije.

Istraživački tim planira da ispita da li pseudo-leukotrijeni imaju ulogu i u drugim respiratornim bolestima, uključujući respiratorni sincicijalni virus, bronhiolitis kod beba i hroničnu opstruktivnu bolest pluća