Nisu dobre vesti: Šta se dešava u mozgu kad zakačiš kovid više puta

Poznato je da kovid 19 može da izazove kognitivne simptome kod nekih pacijenata, kao što su kratkotrajni gubitak pamćenja, poteškoće sa koncentracijom, problemi pri pamćenju reči i takozvana moždana magla koja se povezuje sa dugim kovidom. Međutim, dok su se mnoge studije u prethodno vreme fokusirale na pacijente hospitalizovane zbog teških simptoma bolesti, sada je postalo očigledno da su mnogi pacijenti sa kovidom imali simptome i nakon blagog oblika bolesti.Nova studija nedavno objavljena u naučnom časopisu Nature sugeriše da čak i blagi slučajevi kovida mogu uticati na mozak. Koristeći magnetnu rezonancu, istraživači su uporedili mozak istih pacijenata pre i nakon što su se zarazili kovidom. Otkrili su promene u oblastima mozga koje bi mogle da se povežu sa uobičajenim simptomima, uključujući gubitak mirisa i ukusa, glavobolje i probleme sa pamćenjem, piše congnitivefxusa.

Čak i blagi slučajevi utiču na mozak

Ova studija je jedna od prvih koja se fokusira na pacijente sa blagim oblikom bolesti. Sa skoro 800 volontera to je ujedno i najopsežnija studija o kovidu koja uključuje skeniranje mozga. Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu primenili su kognitivne testove i skenirali mozak 785 pacijenata starosti od 51 do 81 godine. Većina njih je imala lakši oblik bolesti, ali je 15 osoba hospitalizovano zbog kovida, a dvema je bila potrebna potrebna intenzivna nega. Budući da je studija skeniranja mozga inače počela pre pandemije, ovi pacijenti su prvobitno skenirani između 2014. i 2019, a zatim ponovo četiri do pet meseci nakon dijagnoze kovida.

Šta je studija pokazala

Rezultati jasno pokazuju da čak i blagi slučajevi kovida mogu imati uticaj na mozak. Manje od šest meseci nakon infekcije neki pacijenti su izgubili do dva odsto zapremine mozga i debljine sive mase u određenim delovima mozga. Ovi gubici mogu objasniti neke simptome koje imaju pacijenti sa kovidom. Na primer, orbitofrontalni korteks - koji se nalazi na prednjem delu mozga, odmah iznad očnih duplji – povezan je sa senzornim oblastima, što može objasniti gubitak mirisa i ukusa. Pored toga, parahipokampalni girus, koji se nalazi neposredno iznad hipokampusa na dnu vrata, igra vitalnu ulogu u pamćenju, donošenju odluka i to objašnjava simptome kao što su moždana magla, gubitak pamćenja i anksioznost.Pritom, svi gubimo volumen mozga kako starimo, ali dva odsto gubitka je skoro 10 puta veći gubitak od onog koji svake godine pretrpe starije odrasle osobe usled normalnog starenja. Pored toga, pacijenti su se više mučili na kognitivnim testovima nakon kovida, verovatno uzrokovanih atrofijom malog mozga. Pacijentima je trebalo više vremena da odgovore na pitanja koja su merila pažnju, sposobnost vizuelnog opažanja i brzinu obrade. Nije bilo razlika u vezi sa pamćenjem, vremenom reakcije ili testovima rasuđivanja.Za sada se još uvek ne zna da li je šteta na mozgu posle blagog kovida privremena ili trajna.BONUS VIDEO: Šta je postkovid

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=potpunonovadijagnozatajepostkovid-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3128049"]