0
Kada se u krvi otkrije nezdravo visok nivo holesterola, to može da dovede do upale i nakupljanja plaka u arterijama, što zatim može da dovede do smanjenog protoka krvi, oštećenja arterija i komplikacija poput visokog krvnog pritiska, srčanog udara i moždanog udara.
„Veštački napravljene transmasne kiseline podižu holesterol i doprinose rizicima od srčanih bolesti,“ kaže Mari Spano, sportska nutricionistkinja.
“Proizvodi poput kokica za mikrtalasnu pećnicu, krekera i pločica od žitarica mogu da sadrže skrivene trans-masti u svojim sastojcima”, kaže ona.
Šećer bi mogao da ima čak i veći uticaj od zasićenih masnoća kada je reč o visokom holesterolu i ukupnom riziku od bolesti srca, prema medicinskom pregledu iz 2016. objavljenom u časopisu Progress in Cardiovascular Diseases.
Međutim, iza ovog povećanja holesterola stoje dodati šećeri, a ne prirodni šećeri koji se nalaze u voću, povrću ili žitaricama sa celim zrnom. Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pića zaslađena šećerom poput sode vodeći su izvor dodatog šećera u američkoj ishrani.
Istraživanje iz 2024. objavljeno u Journal of Clinical Medicine pokazalo je da je samo jedno slatko piće dnevno povezano sa 18% većim rizikom od srčanih bolest.
Preterivanje sa rafiniranim ugljenim hidratima, hrane lišene prirodnih vlakana, može da ima isti efekat na telo kao i soda, kaže Ejmi Šapiro, registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja u Njujorku.
“Prosti šećeri poput belog hleba zapravo mogu da podstaknu našu jetru da proizvodi više LDL holesterola i takođe da smanje količine HDL holesterola u našoj krvi”, objašnjava Gambino.
Hrana sa visokim procentom zasićenih masti povezana je sa povećanjem holesterola, kaže Zumpano, ukazujući na prerađeno meso, masne komade mesa, brzu hranu, prženu hranu i prerađenu hranu kao glavne primere.
Zumpano prženu hranu naziva glavnim pojačivačem holesterola, a to je zato što su ulja koja se koriste za prženje ili duboko prženje hrane često bogata nezdravim mastima.
Ne samo da je većina žitarica napravljena od rafiniranih ugljenih hidrata, već su žitarice za doručak pune dodatih šećera, upozorava Spano.
Prema Gambinu, tropska ulja, poput palminog i kokosovog, imaju posebno visok nivo holesterola u ishrani zahvaljujući procentu zasićenih masti (više od 80% kokosovog ulja su zasićene masti).
Iako generalno nema dovoljno hranjivih supstanci, brza hrana može da ima posebno podmukao uticaj na holesterol. Studija iz 2017. otkrila je da su ljudi koji su jeli brzu hranu više od jednom nedeljno imali povećanje LDL-a i ukupnog holesterola u poređenju sa nivoom kod ljudi koji su je retko jeli, piše The Healthy, a prenosi N1 Zagreb.
Većina preliva za salatu sadrži iznenađujuću količinu dodatog šećera, kaže Spano. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD-a (USDA), porcija od dve kašike tipičnog italijanskog preliva kupljenog u marketu sadrži između 3,5 do 6 grama dodatog šećera, piše The Healthy, a prenosi N1 Zagreb.
