Lekar hitne pomoći: „Zovu nas i kad neko priklješti prst“

Podeli:
kad pozvati hitnu pomoć
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

U bilo koje doba dana i noći stanovnici Beograda pozivom na broj 194 dobijaju neophodnu pomoć. Ipak, nekad ovaj broj ne može lako da se dobije, što se dešava i jer pojedinci ne umeju da procene kada treba pozvati hitnu službu, a kada zatražiti savet lekara. Doktor Sergej Pantić iz hitne službe za portal Nova.rs priča kada treba zvati 194.

„Hitna se zove, pre svega, kad je život ugrožen, ne zove se za neke banalne tegobe ili da biste se raspitali za neke informacije, nego kad je neko bez svesti, kad ima jak bol u grudima, kad ima jako gušenje, kad se desi neka trauma, teško povređivanje… A nas zovu i kad neko priklješti prst u vratima…“, priča doktor Sergej Pantić, pomoćnik direktora za zdravstvenu službu Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

A takve situacije nikako nisu dobre.

„Najviše smeta zbog toga što ti pacijenti odvlače pažnju od onih koji su zaista hitni, a ne mogu da dođu do pomoći. Pored toga, naši sugrađani su sve stariji, ljudi nekad nemaju prilike da s nekim razgovaraju, pa zovu nas. I onda, dok vi njima objasnite, to traje i traje“, kaže dotor Pantić za portal Nova.rs.

kad pozvati hitnu pomoć
Foto: Nova.rs

Doktor kaže i da su ranije imali dosta lažnih poziva nakon koji se desi da, kad ekipa dođe na lice mesta, nema nikog.

„Dešavalo se da iz čiste obesti daju lažne adrese u pola noći, ali sada se uz pomoć tehnologije vidi koliko je puta i odakle neko zvao i to se više ne dešava. Ipak, dešava se da ljudi zovu za zbrinjavanje nemoćnih, beskućnika, koji jednostavno žive na ulici i, naročito zimi, neće da se sklone odatle. I onda nas neki građani zovu, a da i ne pitaju te ljude da li im treba pomoć“, priča dr Pantić

Da bi sve bilo jasnije i da bi pomoć dobili oni kojima je najpotrebnija, na sajtu Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć izdvajaju rizične zdravstvene situacije koje mogu da zahtevaju poziv na broj 194. Među njima su alergijske reakcije, krvarenja, bol u grudima, šlog, prelomi, trovanje lekovima, bol u stomaku ili leđima, trudnoća… Za sve te pojedinačne situacije objašnjeno je kada treba pozvati broj 194.

Tako se, recimo, za alergijsku reakciju navodi da hitnu pomoć treba pozvati ukoliko:

• unesrećeni je bez svesti, tj. ne reaguje na blago drmanje ramena i na glasno postavljeno pitanje: „Da li ste dobro?“
• osoba ima otežano disanje (brzo disanje > 20 udisaja u minuti, glasno disanje, otežani udisaj, svirajući zvuk prilikom izdisaja), a sumnjate na alergijsku reakciju
• teškoće sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom usled razvoja alergijske reakcije
• osoba koja ima alergijsku reakciju nije u stanju u jednom dahu da izgovori rečenicu
• osoba jedva guta zbog otoka usana, jezika ili grla usled razvoja alergijske reakcije
• osoba za koju sumnjate da ima alergijsku reakciju je vidno pospana ili razdražena
• osoba za koju sumnjate da ima alergijsku reakciju je bleda i preznojena
• ponovno izlaganje alergenu koji je ranije izazvao tešku alergijsku reakciju (anafilaktički šok)

Što se tiče bola u grudima, hitnu pomoć treba pozvati ukoliko:

• osoba je bez svesti, tj. unesrećeni ne reaguje na blago drmanje ramena i na glasno postavljeno pitanje: „Da li ste dobro?“
• osoba ima jak bol u sredogruđu koji traje duže od pet minuta, a ne popušta na nitroglicerin ili odmor
• osoba ima neobjašnjivo otežano disanje, sa ili bez bola u grudima
• osoba ima bol u grudima uz nesvesticu
• osoba ima bol u grudima praćen bledilom, preznojavanjem, mučninom, ili vrtoglavicom
• osoba ima bol u ramenu, vratu, vilici ili gornjem delu stomaka
• osoba ima bol u jednoj ili obe ruke (naročito levoj), sa ili bez iznenadnog gubitka snage u rukama (bol u vidu stezanja, osećaja težine, pritiska, pečenja, nelagodnosti)

Pročitajte još:

Za moždani udar, tj. šlog hitnu pomoć treba pozvati ako:

• osoba ima trnjenje ili mišićnu slabost jedne polovine lica i/ili jedne polovine tela (ruka i noga)
• osoba se žali na iznenadnu pojavu vrtoglavice, otežano hoda i postoji nespretnost u pokretima
• bolesnik otežano govori ili ne razume šta pričate
• kod bolesnika se jave poremećaji vida (pojava duplih slika, potpuni ili delimičan gubitak vida na jednom ili oba oka)
• osoba ima iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje
• unesrećeni je bez svesti, tj. ne reaguje na blago drmanje ramena i na glasno postavljeno pitanje: „Da li ste dobro?“

Za krvarenje hitnu pomoć treba pozvati ukoliko:

• osoba je bez svesti, tj. ne reaguje na blago drmanje ramena i na glasno postavljeno pitanje: „Da li ste dobro?“
• osoba iskašljava velike količine svetlo crvene krvi
• osoba povraća velike količine svetlo crvene krvi
• povraćani sadržaj je boje taloga crne kafe, a osoba se oseća iscrpljeno i slabo
• sveža krv teče slobodno iz završnog dela debelog creva (rektuma)
• bolesnik se ne oseća dobro i ima tečnu stolicu, tamne boje kao katran
• osoba je svesna, ali samo što se nije onesvestila nakon krvarenja ili krvarenje još uvek traje
• osoba ima otežano disanje nakon krvarenja ili krvarenje još uvek traje
• osoba je bleda, preznojena i još uvek krvari

Ako vam je bolesno dete, hitnu pomoć treba pozvati ukoliko:

• bez svesti je, tj. ne reaguje na blago drmanje ramena i na glasno postavljeno pitanje: „Da li ste dobro?“
• izuzetno je slabo i bledo, jedva da je svesno
• ima teškoće sa disanjem, izgleda slabo
• ima temperaturu preko 38.5C° i stanje mu se ubrzano pogoršava
• ima temperaturu preko 38.5C° i tačkasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom čašom
• ima temperaturu preko 38.5C° i jaku glavobolju /bol u vratu/ ukočen vrat
• ima temperaturu preko 38.5C° i teškoće sa disanjem, jedva guta
• neprestano kašlje, izgleda slabo i bezvoljno i ima povišenu temperaturu
• neuobičajeno je razdražljivo ili pospano i ima povišenu temperaturu
• bol u stomaku koji ne prestaje, slabo je i ima povišenu temperaturu
• ima povišenu temperaturu, a boluje od šećerne bolesti ili ima oslabljen imunitet
• intezivno povraća i/ili ima proliv, izgleda slabo i bezvoljno
• postoji sumnja na zlostavljanje deteta

Uputstva za pozivanje broja 194:

Ako čujete govorni automat, sačekajte. U pozivnom centru je sve kompjuterizovano, računar u sekundi prebacuje vezu na prvog slobodnog lekara. Kada Vam se javi lekar, trebalo bi da razgovarate sa njim smireno i govorite razgovetno.

Pitaće Vas:

• U čemu je problem, šta se desilo
• Gde se nalazite (ako ne znate, pogledajte oko sebe ili pitajte nekog)
• Broj telefona
• Kome je potrebna pomoć
• Da li je mesto gde se nalazite bezbedno
• Pitaće vas i o stanju unesrećene osobe: da li je svesna, da li diše… Pratite instrukcije lekara i budite pored bolesnika do dolaska ekipe hitne pomoći. Ne prekidajte vezu dok vam lekar ne kaže.

Ukoliko pratite navedena uputstva, omogućili ste ekipi hitne pomoći da stigne vrlo brzo do obolele ili povređene osobe. Ako niste sigurni da li vama ili nekom iz vašeg okruženja preti stvarna životna ugroženost pozovite 194.

Od velike pomoći mogu da budu i korisni saveti.

Ostanite smireni

Sačekajte da vam lekar iz kol-centra postavi pitanje i trudite se da odgovorite što jasnije i smirenije. Dopustite da lekar vodi kroz razgovor. On ukucava podatke na kompjuteru i može vam se učiniti da je to predugo. Ali u slučaju hitnog poziva, dok ste vi još uvek na vezi, ekipa je već krenula na datu adresu. Zato iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć mole da budete strpljivi jer ovaj posao rade iskusni profesionalci.

Pratite uputstva

Ponekad će vam lekar dati uputstva kako da se ponašate, šta da uradite. Slušajte pažljivo, svaki korak ispoštujte i tražite da nešto ponovi ako ne razumete. Potrebno je da znate adresu na kojoj se nalazite i broj telefona sa kog zovete. Ovo pitanje će vam ponoviti možda više puta, ali nemojte biti ljuti zbog toga. Informacije koje date lekarima mogu vama i vašim bližnjima spasiti život.

Kad nije vreme za 194

Osim urgentnih stanja, pitanje je i kako postupiti kada je potrebna pomoć lekara, a ne radi se o hitnom slučaju. Beograđani treba da znaju da se broj 194 poziva samo zbog najurgentnijih stanja kada je nečiji život zaista ugrožen. Ali da biste dobili potrebnu pomoć, ako vam je potreban lekarski savet, možete da pozovete sledeće brojeve:

Saveti za odrasle: 011/36-15-008

Pedijatrijski saveti: 011/36-14-350

Koordinator za stara i socijalno ugrožena lica: 011/36-22-030

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar