16
Studija koju je sproveo međunarodni tim naučnika potvrdila je da starost, pol, nepravilni srčani ritmovi i nivoi dnevne aktivnosti pružaju najpouzdanije prediktore opadanja kognicije.
„Čak i u ranim stadijumima Alchajmerove bolesti, kognitivno pogoršanje se najbolje može predvideti kombinacijom demografskih, somatskih i funkcionalnih varijabli pacijenata“, napomenuli su istraživači predstavljajući svoje zaključke.
Istraživanje je počelo sa grupom od 500 pacijenata sa Alchajmerom, koje su planirali da prate tokom dve godine. Međutim, stopa odustajanja je bila relativno visoka, pa je na kraju tog perioda ostalo samo 169 pacijenata još uključenih u studiju.
Pročitajte još:
Podaci su evidentirani za brojne demografske, zdravstvene i funkcionalne faktore uključujući iskustvo bola, depresije i neuropsihijatrijske simptome. Mere kognitivnog pada bile su značajne za sve učesnike, iako je bilo dovoljno varijacija da se otkriju neki odnosi.
Tako su istraživači identifikovali 4 glavna faktora koja su u vezi s drastičnim padom kognitivnih sposobnosti – najveći je zabeležen kod učesnika koji su bili stariji, ženskog pola, koji su imali poteškoća sa svakodnevnim aktivnostima i koji su imali istoriju atrijalne fibrilacije (problemi sa nepravilnim srčanim ritmom).
Ova četiri prediktora, zabeležena na početku perioda studije, činila su oko 14 procenata varijanse u kognitivnom funkcionisanju pacijenata u poslednjoj četvrtini dvogodišnjeg perioda istraživanja, prenosi Science alert.
I nisu bili pogođeni samo pacijenti. Nije iznenađujuće da je teret na negovateljima porastao kako su kognitivne sposobnosti opadale, što sugeriše da se oni koji podržavaju pacijente u njihovom svakodnevnom životu moraju uzeti u obzir prilikom odmeravanja mogućnosti lečenja i progresije bolesti, kažu istraživači.
Iako neke varijable nisu uzete u obzir, uključujući navike pušenja i pijenja, nalazi su dovoljno čvrsti da sugerišu da bi demografija, medicinska istorija i mere dnevne aktivnosti mogli biti dovoljni da se predvidi stopu kognitivnog pada izazvanog Alchajmerom.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koji pogađa desetine miliona ljudi širom sveta, a kako taj broj nastavlja da raste sa starenjem populacije, ovakva istraživanja mogu bolje prilagoditi tretmane i podršku.
„Ovi nalazi naglašavaju važnost sveobuhvatnog pristupa lečenju, uzimajući u obzir varijable pacijenata i negovatelja, u dijagnozi i lečenju rane Alchajmerove bolesti“, pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u PLOS ONE.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
