"Kako me je anoreksija umalo ubila - i kako mi je jedna fotka spasila život"

Godinama je Olivija Arecolo bila rob svog poremećaja u ishrani – neprestano se borila sa osećanjem ekstremne gladi i verovala je da joj „nije bilo dozvoljeno da jede“.Bila je ubeđena da bi bila srećnija ako bi "samo malo smršala" i "preživela još jedan dan bez jela".„Ponekad bih čak i samo popila alkohol, iako ima više kalorija, samo da se malo napijem i zaboravim da sam gladna“, rekla je.Većinu dana je intenzivno vežbala u nastojanju da još više smrša ili da zaboravi na misli o hrani.„Ako bih pregurala dan kada mi je bilo dozvoljeno da večeram, mogla bih da naručim šta god želim, pod uslovom da ne izađem iz restorana ili obroka sita“, rekla je.Olivijina borba sa anoreksijom počela je kada je imala samo 15 godina.Njeni roditelji su se razvodli i ona je bila slomljena. Takođe se mučila jer je osećala da njen bol prolazi neprimećeno - pa je odlučila da prestane da jede.„Jasno se sećam toga, želela sam da budem mršava, htela sam da budem mršava“, rekla je.Do 19. godine, Olivija je bila u bolnici. Bila je toliko mršava da je skoro umrla. Oporavak je bio dug i spor, ali se tokom godina Olivija ponovo osećala normalno.„Nisam razmišljala o jelu, nisam brinula o tome kada sam jela ili šta sam jela, imala sam zaista dobre godine“, rekla je.Onda, kada je imala 25 godina, stvari su ponovo počele da se raspadaju.„Bila sam u nesrećnoj vezi i osećala sam se tako pod stresom zbog posla, samo sam mislila da ako mogu da smršam malo, da budem mršavija onda bih bila srećna“, rekla je.Ali kada je napunila 27 godina situacija je bila strašna.„Ljudi bi me pitali da li sam dobro, moja porodica bi me povukla u stranu i pitala šta se dešava, a ja bih im rekla da sam dobro“, rekla je.Ali sve je eskaliralo u septembru 2019. godine, kada je videla svoje slike na plaži na Baliju.„Izgledala sam kao vreća kostiju, nisam mogla da verujem da tako izgledam“, rekla je.„Iako sam shvatila da su stvari loše, želela sam da se izlečim na svoj način. Išao sam na mnogo rehabilitacija, ali sam bila psihički u lošem stanju. Došlo je do tačke kada sam pomislila da ću, ako ne dobijem pomoć, okončati sopstveni život", dodaje.U februaru 2021. zatražila je stručnu pomoć.„Počela sam sa terapijom, jer sam prepoznala da je to jedna od stvari koja mi je pomogla prvi put, i radili smo na tome da polako poboljšamo moje mentalno zdravlje“, rekla je ona.Kada se otvorila na društvenim mrežama, shvatila je koliko joj je važno da podeli svoj „mrak“ kako bi se drugi osećali prijatnije sa svojim.Trenutno je u Turskoj gde nastavlja da leči. Deo tog procesa uključuje nastavak dobijanja na težini.Veruje da je sada potpuno druga osoba od one koja bi se svaki dan budila u nadi da će se sve završiti.„Želim da i drugi ljudi znaju da to mogu da urade, da treba da dobiju podršku i da mogu da prođu kroz to“, rekla je ona.Ukoliko osetite da vam je potrebna pomoć, obratite se stručnim licima:0800 309 309- besplatni servis Ministarstva zdravlja za psihosocijalnu podršku tokom pandemije covid 19011 7777 000 – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0-24h – Urgentna psihijatrijska služba Klinike Dr Laza Lazarević, Višegradska 26, Beograd***BONUS VIDEO: Način života okidač za depresiju mladih? Gosti Goran Knežević i Anja Jokić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nainivotaokidazadepresijumladihgostigorankneeviianjajoki-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3453694"]