0
Istraživači kažu da pojedine navike tokom spavanja mogu da budu simptomm određenih poremećaja u telu i opasnih bolesti.
Autoimune bolesti pogađaju oko 10 odsto svetske populacije, od čega 13 odsto žena i sedam odsto muškaraca.
To je bolest u kojoj imuni sistem greškom napada zdravo telo, a postoji više od 80 vrsta autoimunih bolesti, uključujući reumatoidni artritis, Kronovu bolest i psorijazu, prema Univerzitetu u Oksfordu.
Ova studija — objavljena ovog meseca u eClinicalMedicine — fokusira se na lupus, stanje koje može izazvati upalu u celom telu. Istraživači su anketirali 676 ljudi sa lupusom o vremenu pojave 29 neuroloških i mentalnih simptoma kao što su depresija, halucinacije i gubitak ravnoteže. Autori studije su intervjuisali dodatne pacijente sa lupusom da bi saznali kako su se njihovi simptomi pojavili kada se njihova bolest pogoršala.
Tri od pet pacijenata su izjavili da imaju poremećen san, a trećina njih je rekla da se ovaj simptom pojavio više od godinu dana pre početka lupusa. Gotovo svaki četvrti učesnik je doživeo halucinacije, iako se kod većine ovih ljudi halucinacije nisu pojavile do početka bolesti ili kasnije.
Halucinacijama su često prethodile „živopisne i mučne” noćne more – ljudi su sanjali da su napadnuti, zarobljeni, zgnječeni ili su se osećali kao da padaju. Ljudi su više oklevali da govore o svojim halucinacijama sve dok istraživači nisu počeli da ih nazivaju „sanjanjima“.
Pročitajte još:
Jedan od pacijenata je opisao osećaj dezorijentisanosti tokom ovih halucinacija, poput Alise u zemlji čuda, piše NY Post, a prenosi Danas.rs.
Autori studije su naglasili važnost ranog prepoznavanja ovih simptoma kako bi se sprečila pogrešna dijagnoza.
Ne postoji lek za lupus, ali simptomi i upala se mogu kontrolisati lekovima i promenama u načinu života.
„Važno je da lekari razgovaraju sa svojim pacijentima o ovim vrstama simptoma i ulože vreme u beleženje individualne progresije simptoma svakog pojedinca“, rekla je glavna autorka studije dr Melani Sloun, sa Odeljenja za javno zdravlje i primarnu negu Univerziteta u Kembridžu.
Ona je dodala da pacijenti često znaju koji simptomi su loš znak da će se njihova bolest pogoršati, ali da se oni sami, pa i lekari, često ustručavaju da govore o mentalnom zdravlju i neurološkim simptomima, posebno ako ne razumeju da mogu da budu deo od autoimunih bolesti.
