1
Verovatno to ne shvatate kada slušate svoju omiljenu pesmu, ali muzika ima neverovatno moćan efekat na ljudski mozak.
Pokazalo se da pevanje, sviranje instrumenta ili slušanje muzike aktiviraju brojne oblasti mozga koje kontrolišu govor, pokrete i spoznaju, pamćenje i emocije, često sve u isto vreme, piše The Conversation, a prenosi N1.
Zanimljivo je da istraživanja takođe ukazuju na to da muzika može fizički da poveća moždanu materiju, što bi moglo da pomogne da se mozak „popravi“. Još intrigantniji je uticaj koji muzika može da imati čak i u slučajevima kada mozak možda ne funkcioniše kako bi trebalo.
Na primer, studije pokazuju da za ljude koji imaju Alchajmerovu bolest muzika često može da izazove reakciju, pomažući pacijentima da pristupe uspomenama koje su prethodno bile izgubljene. Postoje i dokazi o pacijentima koji su pretrpeli oštećenje mozga i izgubili sposobnost govora koji i dalje mogu da pevaju kada čuju muziku.
S obzirom na snažan efekat koji muzika ima na mozak, istraživači ispituju da li može da se koristi za lečenje mnogih različitih neuroloških stanja , kao što su moždani udar, Parkinsonova bolest ili povreda mozga.
Jedan takav tretman koji se trenutno istražuje za upotrebu je neurološka muzička terapija.
Neurološka muzička terapija deluje kao fizioterapija ili logopedska terapija, jer ima za cilj da pomogne pacijentima da upravljaju simptomima i bolje funkcionišu u svakodnevnom životu.
Terapijske sesije koriste muzičke ili ritmičke vežbe kako bi pomogli pacijentima da povrate funkcionalne veštine. Na primer, pacijenti koji ponovo nauče da hodaju nakon nesreće ili traume mogu da hodaju u ritmu muzike tokom terapijske sesije.
Do sada je ova vrsta terapije bila obećavajuća u pomaganju preživelima od moždanog udara da oporave jezik, poboljšaju hodanje i oporave fizičko kretanje bolje od drugih standardnih terapija.
Istraživači su takođe istraživali da li neurološka muzička terapija može da leči druge poremećaje pokreta, kao što je Parkinsonova bolest.
Većina studija u ovoj oblasti koristila je tehniku koja se zove vežbe ritmičkog uvlačenja, koja koristi sposobnost mozga da se nesvesno sinhronizuje sa ritmom, kao što je potreba da hodate u ritmu muzike ili određenom brzinim.
U poređenju sa izvođenjem terapije bez muzike, pokazalo se da neurološka muzička terapija poboljšava hodanje i smanjuje trenutke „smrzavanja“ (privremena, nevoljna nemogućnost kretanja) kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Studije su takođe istraživale da li ova vrsta terapije može da leči kognitivne probleme kod ljudi koji su pretrpeli traumatsku povredu mozga ili imaju Hantingtonovu bolest ( hronično, neurodegenerativno oboljenje mozga).
Za ove vrste stanja, neurološka muzička terapija se fokusira na aktiviranje i stimulisanje područja mozga koja su možda oštećena, kao što je prefrontalni korteks, oblast mozga odgovorna za planiranje, donošenje odluka, rešavanje problema i samokontrolu.
Ovo može da uključi pacijenta da prelazi između sviranja dve vrste muzičkih instrumenata kada čuje promenu u muzici uz koju svira (kao što je tempo koji postaje brži ili sporiji).
Istraživačka studija je pokazala da ove vrste aktivnosti poboljšava koncentraciju i pažnju kod pacijenata sa traumatskim povredama mozga. Ovo je zauzvrat imalo pozitivan uticaj na njihovo blagostanje i smanjilo je osećaj depresije ili anksioznosti.
Smatra se da je razlog zbog kog neurološka muzička terapija funkcioniše taj što muzika može da aktivira i simulira toliko različitih delova mozga istovremeno.
Pročitajte još:
Za pacijente sa neurološkim stanjima, često su veze u mozgu one koje prouzrokuju probleme, a ne samo određeno područje.
Istraživanja pokazuju da muzika može jedinstveno da formira nove veze u mozgu. Slušanje muzike takođe poboljšava popravku neurona bolje od drugih aktivnosti, kao što je slušanje audio knjige, što može da znači da mozak bolje funkcioniše i gradi nove veze.
Veruje se da muzika ima dugotrajne efekte i na mozak. Toliko da je mozak muzičara zapravo bolje povezan od ljudi koji se ne bave muzikom.
Ovo bi moglo da bude važno za ljude sa neurološkim stanjima, jer muzika može da pomogne da se poprave oštećene veze.
Ova aktivacija više oblasti mozga može da bude razlog zašto je neurološka muzička terapija uspešnija od drugih standardnih terapija.
S obzirom na to da mnoga neurološka stanja utiču na veze u mozgu, sposobnost muzike da aktivira više oblasti istovremeno može da pomogne da se zaobiđu ove problematične veze i izgrade nove, omogućavajući ljudima da prevaziđu određene simptome ili bolje upravljaju njima.
Iako je potrebno još istraživanja pre nego što neurološka muzička terapija počne masovno da se koristi u zdravstvenim sistemima, rani rezultati studija pokazuju koliko obećava ova terapija.
Istraživanja su takođe u toku kako bi se videlo da li se može da bude od koristi osobama sa bolestima povezanim sa godinama, kao što su demencija ili Alchajmerova bolest.
***
Bonus video: Šta nam se dešava dok spavamo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
