0
Kako odrasli budu sticali imunitet, rezultati istraživanja pokazuju da će se rizik od kovid 19 infekcije verovatno prebaciti na mlađu decu. Ali postoji i mračan scenario.
Kako virus SARS-CoV-2 postaje endemičan u globalnoj populaciji, u narednih nekoliko godina kovid 19 bi mogao da se ponaša kao i drugi koronavirusi prehlade, pogađajući uglavnom decu, koja još nisu vakcinisana ili su izložena virusu, pokazuju rezultati novih naučnih istraživanja objavljenih u časopisu Science Advances.
S obzirom na to da je ozbiljnost kovid 19 infekcije generalno niža kod dece, očekuje se da će opšti teret ove bolesti sigurno opasti, pišu na sajtu eKlinika.
„Nakon infekcije SARS-CoV-2 virusom, postojao je jasan uvid u težinu ishoda i smrtnosti u odnosu na godine obolelog. Ipak, naši rezultati istraživanja ukazuju na to da će se rizik od infekcije verovatno prebaciti na mlađu decu, kako odrasla zajednica postane imuna, bilo vakcinacijom ili izlaganjem virusu“ ocenio je dr Otar Bjornstad sa Odeljenja za entomologiju na Pensilvanija Univerzitetu.
Dr Bjornstad je objasnio da su takvi pomaci uočeni kod drugih koronavirusa i virusa gripa kako su se pojaljivali, a zatim postali endemični.
„Istorijski zapisi o respiratornim bolestima ukazuju na to da se obrasci starosne učestalosti tokom epidemija mogu veoma razlikovati od endemske cirkulacije. Na primer, tekuća genomska ispitivanja ukazuju da je pandemija 1889-1890. godine, poznata i kao azijski ili ruski grip – koja je ubila milion ljudi, prvenstveno odraslih, starijih od 70 godina, mogla da bude uzrokovana pojavom virusa HCoV-OC43, koji sada je endemski, odnosno sada je to blagi virus koji se ponavlja i inficira prehladom, a pogađa uglavnom decu uzrasta od sedam do 12 meseci“, naglasio je dr Otar Bjornstad.
Dr Bjornstad je, međutim, upozorio da bi, ako imunitet na ponovnu infekciju virusom SARS-CoV-2 oslabi kod odraslih, teret bolesti mogao da ostane visok u toj starosnoj populaciji, iako bi prethodna izloženost virusu umanjila ozbiljnost i težinu bolesti.
„Empirijski dokazi sezonskih korona virusa ukazuju na to da prethodno izlaganje može samo dati kratkoročni imunitet na ponovnu infekciju, dopuštajući ponavne epidemije. Prethodno izlaganje virusu može podstaći imunološki sistem da pruži određenu zaštitu od teškog oblika bolesti. Međutim, istraživanje o kovidu pokazuje da vakcinacija pruža jaču zaštitu od izloženosti virusu SARS-CoV-2, pa ohrabrujemo sve da se vakcinišu što je pre moguće“, apeluje dr Otar Bjornstad.
Američko-norveški tim naučnika razvio je „realistički matematički model strukturiran prema starosti“ (RAS) koji objedinjuje podatke o demografiji, stepenu društvenog mešanja/socijalizacije i trajanje imuniteta koji blokira infekcije i smanjuje bolesti, kako bi ispitao potencijalne buduće scenarije u odnosu na uzrast, učestalost i teret smrtnosti od kovida 19.
Konkretno, istraživači su ispitivali teret bolesti u neposrednom, srednjem i dugom roku – od jedne, 10 i 20 godina. Takođe su ispitali teret bolesti za 11 različitih zemalja – uključujući Kinu, Japan, Južnu Koreju, Španiju, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, SAD, Brazil i Južnu Afriku – koje su se uveliko razlikovale po demografskim podacima. Oni su koristili podatke Ujedinjenih nacija za svaku od ovih zemalja.
„Bez obzira na imunitet i socijalizaciju, teret mortaliteta na nivou populacije može se razlikovati među zemljama zbog različite demografske situacije“, kaže Ruijun Li sa Univerziteta Oslo.
Prema Liju, socijalno distanciranje se pokazalo kao dobar „dokument“ da veoma utiče na prenosivost.
„Stoga, naš model pretpostavlja da je broj reprodukcije ili nivo prenosivosti bilo kog dana povezan sa količinom mobilnosti tog dana. Model takođe uključuje različite scenarije imuniteta, uključujući i nezavisnost i zavisnost ozbiljnosti bolesti od prethodne izloženosti, kao i kratkoročni (ili tri meseca ili godinu dana) i dugotrajni (ili 10 godina ili trajni) imunitet“, objasnio je Li.
Pročitajte još:
„Za mnoge zarazne respiratorne bolesti prevalencija (broj svih slučajeva pojedinih bolesti kod određenog stanovništva u određenom periodu) u populaciji raste tokom epidemije, ali se zatim smanjuje u talasima, sa sve manjim širenjem infekcije. U zavisnosti od imuniteta i demografije, naš RAS model podržava ovu uočenu putanju, predviđa upadljivo drugačiju starosnu strukturu na početku epidemije kovida, u poređenju sa eventualnom endemskom situacijom. U scenariju dugotrajnog imuniteta, bilo trajnog ili najmanje 10 godina, predviđa se da će mladi imati najveću stopu infekcije jer su starije osobe od nove infekcije zaštićene prethodnom infekcijom“, istakao je Ruijun Li.
Džesika Metkalf, profesorka ekologije, evolucione biologije i javnih poslova sa Prinston univerzitetu, primetila je da će se ovo predviđanje verovatno ostvariti samo ako reinfekcije izazovu samo blagu bolest. Međutim, rekla je ona, teret mortaliteta s vremenom može ostati nepromenjen, ako primarne infekcije ne spreče ponovne infekcije ili ublaže ozbiljnu bolest kod starijih osoba.
„U ovom najmračnijem scenariju višak smrti usled stalnih teških reinfekcija, koje proističu iz opadanja imuniteta, nastaviće se sve dok ne budu dostupni efikasniji farmaceutski alati“, upozorila je profesorka Džesika Metkalf i dodala da je zanimljivo da zbog varijacija u demografskim podacima model predviđa različite ishode za različite zemlje.
„S obzirom na značajno povećanje obima smrtnosti od infekcije sa godinama, od zemalja sa starijom strukturom stanovništva se očekuje da će imati veći udeo smrti od onih sa relativno mlađom strukturom stanovništva. U skladu s ovim, na primer, Južna Afrika verovatno delom zbog svoje mlađe strukture stanovništva ima manji broj umrlih u odnosu na starije stanovništvo, poput Italije. Utvrdili smo da su takve razlike u smrtnosti pod velikim uticajem demografije. Međutim, bez obzira na demografske podatke, predviđamo prebacivanje rizika na mlade“, naglasio je Nils Stenset, profesor ekologije i evolucije sa Univerzitetu Oslo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
