Alkohol može da izazove nepravilan rad srca

„Naše prvo istraživanje ukazalo je na mehanizam putem kog faktor životnog stila može naglo da promeni električna svojstva srca da bi povećao šansu za aritmiju“ rekao je autor studije dr Gregori Markus, saradnik šefa kardiologije za istraživanje na univerzitetu u San Francisku.Istraživanje atrijalne fibrilacije, objavljeno u časopisu „American College of Cardiology: Clinical Electrophysiology“, bilo je jedinstveno jer je reč o slučajnoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji koja se smatra „zlatnim standardom“ u istraživanju.Dr Markus i njegov tim stavili su 100 srčanih bolesnika s dijagnostikovanom atrijalnom fibrilacijom,  najčešćim po život opasnim poremećajem srčanog ritma, u anesteziju, a zatim su im ubrizgali dovoljno pića da nivo alkohola u krvi dosegne 0,08 odsto.Promena koju su videli bila je zapanjujuća: čini se da je alkohol odmah uticao na prirodni period oporavka srca na način koji bi mogao da pokrene atrijalnu fibrilaciju, piše CNN.„Električne promene koje smo primetili u plućnim venama povećale bi i šansu da se atrijalna fibrilacija dogodi odmah“, rekao je dr Markus.„To je prva napravljena demonstracija u čoveku što se tiče neposrednih efekata alkohola, direktno na srce“, rekao je dr Marko Perez, direktor Klinike za nasleđenu srčanu aritmiju Medicinskog centra Univerziteta Stanford, koji nije bio uključen u istraživanje.

Zabrinutost je sve veća

Atrijalna fibrilacija je nepravilan rad srca koji mnogi oboleli često opisuju kao podrhtavanje, treperenje ili preskakanje srca u grudima. Ona je vodeći uzrok moždanog udara u SAD prema podacima  koje poseduju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).Uz to, moždani udar povezan sa atrijalnom fibrilacijom obično je „teži od moždanog udara izazvanog drugim uzrocima“, tvrdi CDC. To može da dovede do stvaranja krvnih ugrušaka, srčanog zastoja i drugih komplikacija povezanih sa srcem.„Takođe može da poveća rizik od srčanog udara, demencije i bolesti bubrega. Sve te stvari verovatno su dugoročni rizici“, rekao je dr Markus.Prema Američkom udruženju za srce, najmanje 2,7 miliona Amerikanaca živi sa atrijalnom fibrilacijom. Mnogi od njih trpe bolove u grudima ima, lupanje srca, otežano disanje i umor. Ali za druge atrijalna fibrilacija je bez simptoma, potencijalno tihi ubica.Stopa atrijalne fibrilacije je u porastu i prema proceni CDC u Evropi se očekuje da će oko 17,9 miliona ljudi patiti od tog stanja do 2060. godine .„Starost je jedan od najvažnijih faktora rizika“, rekao je dr Markus. Epidemija gojaznosti takođe doprinosi rastućem broju, zajedno sa ostalim faktorima rizika kao što su visoki krvni pritsak, dijabetes, hronična bolest bubrega, pušenje, ali i konzumiranje alkohola.„Dug je spisak dokaza da alkohol može da poveća rizik od atrijalne fibrilacije, suprotno nalazima u vezi s bolestima koronarnih arterija ili rizicima od srčanog udara“,rekao je dr Marus. To pobija ono što su nam često govorili u prošlosti – da umereno konzumiranje može zapravo da pomogne srcu.„Ovo je kritično važna razlika. Olako se povezuju različiti oblici srčanih bolesti, pretpostavljajući da se, kad se govori o bolesti srca, misli na srčani udar ili blokadu koronarnih arterija koje krv dovode u srce. Dakle, alkohol može, barem umereno, da bude zdrav za neke vrste srčanih bolesti i štetan za druge vrste srčanih bolesti – rekao je Marcus.

Da li je alkohol zaista dobar za srce?

Neke studije, međutim, počinju da ispituju ​​koristi bilo kog alkohola za rad srca.„Postoje studije koje zaista izveštavaju o koristi od umerenog konzumiranja alkohola, ali to nisu „randomizirane, kontrolisane“ studije i verovatno su zbunjene činjenicom da ljudi koji se bave blagim do umerenim konzumuranjem alkohola mogu da rade i druge dobre stvari za srce, poput vežbanja“,  rekao je dr Perez.Međutim, postoje neke genetske studije koje ukazuju na to da čak i umereni konzumiranje alkohola štetno utiče na kliničke ishode, dodao je dr Perez.Moguće je da bilo koju korist za srce mogu da nadmaše drugi zdravstveni rizici, poput visokog krvnog pritiska, pankreatitisa, određenih karcinoma i oštećenja jetre.Žene koje piju imaju veći rizik od karcinoma dojke. Alkohol doprinosi oko šest odsto ukupnog rizika, verovatno zato što podiže određene opasne hormone u krvi. alkohol takođe može da poveća šansu da razvijete karcinom creva, jetre, usta i usne šupljine.Studija iz 2018. godine, čiji je koautor epidemiolog sa Univerziteta Kembridž dr Stiven Bel, otkrio je da je čak i jedno piće dnevno skratilo očekivani životni vek. Smanjenje upotrebe alkohola dodalo je jednu do dve godine na očekivano trajanje života čoveka u dobi od 40 godina, rekao je Bel.Prema Belu, poruka iz njegove studije glasi da ljudi ne bi trebali da piju alkohol sa uverenjem da će im to smanjiti rizik od bolesti.„Trebalo bi da smanjimo unos alkoholnih pića ako želimo da produžimo svoj život“, rekao je dr Bel.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=De7U5hWBAFM***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram