Savršenu simetriju ruši jedan detalj koji primetite tek kad uđete unutra.
Time Out je nedavno objavio listu najimpresivnijih građevina na planeti, a na prvom mestu našao se Tadž Mahal, koji se smatra i jednim od sedam svetskih čuda novog sveta. A tek kad mu se približiš i doživiš ga uživo shvatiš zašto.
Tadž Mahal je više od turističkog klišea. On je zapravo grobnica — spomenik večne ljubavi mogulskog cara Šaha Džahana prema njegovoj prerano preminuloj ženi Mumtaz Mahal, koja je umrla rađajući njihovo 14. dete.
Naziv „Taj Mahal“ se prevodi kao „kruna palate“ („Taj“ znači kruna, a „Mahal“ znači palata ) i verovatno je izveden iz njenog imena – Mumtaz Mahal, što znači „izabrana od palate“.
Izgradnja je počela 1632. godine, završena je 1653, a zgrada ne prestaje da zadivljuje ni vekovima kasnije. Bela mermerna kupola, savršena simetrija, ornamenti od dragog kamenja — sve to odražava veštinu i predanost tadašnjih umetnika, ali i emocije – ljubav i tugu – pretočene u kamen.
Tadž Mahal se nalazi na UNESKO listi svetske baštine i svake godine dočekuje između 7 i 8 miliona posetilaca. Delovalo je da ih je bilo bar pola miliona kad sam ja pre nekoliko godina otišla da ga vidim.
Onaj fantastičan prizor s razglednica „pukao“ me je već s ulaza. Bio je sunčan dan i te blistavo bele kupole ogledale su se u vodi.
Ipak, ono što razglednice obično ne beleže je masa ljudi koji su većinom došli da naprave onu fotku s Tadž Mahalom u pozadini. Ima turista, ali zapravo mi se činilo da su većinom Indijci, dolaze u porodicama, svečano obučeni, zaljubljeni, čak i tinejdžeri u ekipama koji se radije fotkaju sa strancima nego sa zgradama.
Mada, i meni je bilo ok da i neke druge glave budu u kadru na mojim fotkama, tako da sam taj deo „odradila“ bez problema na putu ka mauzoleju. Sve to ispred izgleda kao neki veliki vašar iako ne sumnjam da je bez ljudi to rajski park. A kako sam se približila građevini, kao da je sve okolo izbledelo i stišalo se.
Izbliza, Tadž Mahal dobija novu dimenziju. Potpuno su me hipnotisali svi ti prelepi detalji „čipkastih“ zidova, cvetovi u kamenu, simetrija i precizne linije, ali i reči koje ne znam da pročitam a izgledaju kao pesma… Ulazi se bez obuće, mermer pod nogama je hladan, a kad sam kročila unutar same grobnice, zavladala je nerealna tišina i trebalo je malo vremena da mi se oči pune onog belog sjaja priviknu na mrak.
A onda sam videla jedinu „grešku“ Tadž Mahala, koja ruši tu savršenu simetriju.
Grob Mumtaz Mahal nalazi se tačno u centru prostorije, pod samom kupolom. To je bilo planirano. Ali pored nje — pomeren ulevo — nalazi se i grob Šaha Džahana, koji nije trebalo da počiva ovde. Bio je zbačen sa vlasti od strane svog sina i poslednje godine života proveo je zatvoren, gledajući Tadž Mahal kroz prozor tvrđave. Kada je umro, ipak je odlučeno da bude sahranjen pored voljene žene, ali pošto za to nije bilo mesta u simetričnom planu — stavljen je sa strane.
I ta „nesavršenost“ u savršenoj građevini čini mi se da izaziva još jaču emociju i osećaj da se zaista nalazite u hramu večne ljubavi, koja je ipak ljudska.
Još fotografija i ličnih priča s putovanja u Indiju, ali i iz drugih krajeva sveta ispratite na Instagram profilu Putničarenje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare