5
Svakako specifično mesto
Kako zaista izgleda putovanje u Sibir, jedno od najudaljenijh i najhladnijih mesta na planeti, šta treba znati ako biste tamo u avanturu, kako žive lokalci, kao i postoje li mesta gde mladi idu u provod, za Novu priča Miloš Petrović, travel bloger.
Za početak Miloš priča šta ga je prvo iznenadilo kad je stigao u Sibir.
„Na prvom mestu iznenadila me je oštra zima sredinom maja. Imao sam osećaj da sam se vratio u sredinu februara u našim krajevima. Srećom, nije bilo onih -40 stepeni, ali ni -5 u maju nije šala. Drugo iznenađenje pri mojoj prvoj poseti Norilsku bila je ogromna ravnica i jako loši asfaltni putevi.“
Naš sagovornik priča i šta čovek mora da zna ako bi da ide u taj surovi kraj sveta.
„Sibir je jedna ogromna teritorija. Ako kažete – želim u Sibir, to je kao da ste rekli – želim u Francusku. Dakle, to je jako širok pojam. Važno je znati da nije moguće doći, recimo, u Norilsk, iako ima letova. To je grad od posebnog strateškog značaja i dolazak je moguć jedino uz odobrenje lokalne vlasti. Ja sam kao bloger/novinar uspeo da obiđem taj grad na poziv organizatora prvenstva u karlingu. Takođe, Sibir je na severu jako surov, dok je jugoistok i, recimo, grad Krasnojarsk jako lep, čak i vrlo topao preko leta. Priroda je fantastična, ali ne u bilo koje doba godine, naravno.“
I kako tamo žive lokalci, šta im je uglavnom izvor prihoda? Šta jedu, koji su njihovi specijaliteti?
„Na krajnjem severu, u mestima Norilsk i Dudinka, snabdevanje funkcioniše avio-saobraćajem i morsko-rečnim putem. Nije da su potpuno odsečeni, ali nije ni lako da pribave sve što je potrebno, a potrebno je dosta toga jer poljoprivreda praktično ne postoji. Specijaliteti su, pre svega, živa riba, koju sam imao prilike da probam. Kombinuju je sa crnim lukom i sve jako podseća na sardine kod nas. Drugi specijalitet je meso od irvasa, kao i rogovi irvasa. Možda će nekome zvučati tužno, ali irvasi, koje oni zovu alinji, u praksi su lokalno goveče, kao kod nas krava, i normalno je da se koriste u ishrani. Meso je, naravno, po ukusu najbliže divljači koju ste probali kod nas. Mnogim lokalcima izvor prihoda dolazi iz rudarstva i teške metalurgije jer se tu nalaze velika prirodna bogatstva nikla i bakra. Ja sam rođen u Boru i moram priznati da me je okolina Norilaska jako podsetila na Bor i okolinu, makar u tom industijskom smilu.“
Miloš priča i koliko je zapravo hladno tamo, posebno zimi.
„Moja je sreća što sam Sibir posetio u maju kada je bilo -5. Preko zime je konstanta između -30 i -40, a rekord je oko -65. Imajte u vidu i da globalno zagrevanje čini svoje i da je 2016. godine maksimalna temperatura iznosila čak i +30 preko leta.“
Zbog te hladnoće ljudi u Sibiru logično paze šta oblače. Trude se da nose jakne koje su vodootporne i gusto punjene tako da ledeni vetar ne dopire do tela, a uz to su i dugačke i teške. Ispod jakne obično nose vuneni džemper, neretko na golo telo, da duže čuva toplotu. I oblače se slojevito kako bi se toplota što duže zadržala. Nose i vodootporne čizme sa nekoliko pari vunenih čarapa. Poželjno je da čizme imaju debeo đon i da budu 2-3 cm veće od vašeg stopala da bi se održao normalan protok krvi i da bi bilo mesta za taj dodatni par čarapa.
Pročitajte još:
A što se tiče hrane i pića, kakve su cene tamo?
„Cene su niže nego kod nas za 20 do 30 odsto. Iznenadio sam se ponudom alkohola koja je ogromna. U jednoj radnji u Norilsku je čak 50 odsto radnje prodaja alkohola, pri čemu je prodavnica ogromna. Verujem da je to zbog zime i monotonije.“
Miloš otkriva i ima li u sibirskim gradovima gde da se ide u provod, kako žive mladi tamo.
„U Norilsku postoje jako lepi restorani i noćni klubovi. Taj grad ima noćni život sličan, recimo, Zrenjaninu ili Sremskoj Mitrovici kod nas. Skromno, ali ponuda postoji. Velika zanimljivost je da svi restorani i klubovi imaju velike draperije pošto preko leta postoje polarni dani, period bez mraka, pa moraju nekako da odglume noć, a time i opravdaju frazu – noćni život. Lično sam prisustvovao žurki u centru Norilska gde su nas još po dolasku čekale draperije na prozorima i ‘mrak’ koji je unutra, dok je napolju cele noći bio dan.“
Sa druge strane, priča Miloš, Krasnojarsk, koji se takođe zvanično nalazi u Sibiru, ali više ka jugu, ima noćni život u rangu Novog Sada, sa velikim brojem mladih, kulturnih i jako urbanih ljudi.
On priča i šta ga je u ovom delu sveta oduševilo.
„U Norilsku me je, pre svega, oduševila ljubav tih ljudi prema svom rodnom gradu jer zbog svih vremenskih uslova i perioda iz koji grad datira nije ga baš lako voleti. U mestu Dudinka sam upoznao dosta dece školskog uzrasta koja su jako draga i lepo vaspitana. Za njih je svaki dolazak stranaca jedan ogroman doživljaj. Moram priznati da su me oduševili i lokalni restorani. Takođe, za razliku od Krasnojarska, koji mi se jako dopao, Irkutsk, u kome sam boravio jedan dan, totalno me je razočarao, čak i više od Norilska. Na kraju, uspeo sam da obiđem i Bajkalsko jezero, koje je verovatno i najjači utisak zbog svojih prirodnih lepota i zaleđenog jezera u martu po kome je moguće hodati“, priča Miloš koji stoji iza sajta Putuj.rs.
On otkriva i na šta bi se Srbi tamo teško navikli.
„Mislim da Srbima tamo ništa ne bi odgovaralo, osim možda prirode u okolini Krasnojarska na jugu, koja je prelepa. Tek nakon obilaska Sibira shvatam u koliko lepom delu planete mi živimo, kako je lepo nemati polarne noći i polarne dane, a imati četiri godišnja doba, voća i povrća u izobilju.“
Miloš pamti i jednu anegdotu iz mesta Dudinka.
„Kada su me deca tamo videla na prvenstvu u karlingu pored samog terena, mislila su da sam neki poznati sportista iz Evrope, što me je jako začudilo, ali sam izdelio desetak autograma.“
I kad se sve sabere, da li bi opet otišao u Sibir?
„Da, pre svega na Bajkalsko jezero i prirodne lepote malo južnije od polarnog kruga. Priroda je prelepa, kako u tom delu tako i u krajevima bliže Kazahstanu. Primer je Altaj – kao najlepše planine u Kanadi. Ja sam pre ovog putovanja govorio da nisam rusofil i da mi nije previše interesantno da posećujem sve te gradove, ali me je posao tamo naveo i posle svega sam bio oduševljen. Ne svim gradovima, ali većinom.“
BONUS VIDEO: Kako izgleda život običnih ljudi na 50 stepeni ispod nule
