Kusturica ima nove planove za srpsko „najlepše selo na svetu“

Putovanja 10. dec. 202118:24 > 18:4613 komentara
Podeli:
Emir Kusturica Mokra Gora
Emir Kusturica Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Ideje osnivača etno-parka Drvengrad Emira Kusturice za budućnost Mokre Gore, svakako su doprinele da ovo selo, od strane Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, bude proglašeno za najbolje turističko selo na svetu. A sad je otkrio i neke nove.

Ono što je, po mišljenju proslavljenog reditelja, od presudnog značaja, jeste zajedničko udruženo delovanje pojedinaca i države. Sve je krenulo sa Mokrogorcem Radovanom Glibetićem, tadašnjim finansijskim direktorom Železnica Srbije koji je započeo obnovu pruge Šarganska osmica i Kusturicinim filmom.

„Da nije bilo te korelacije, ni od čega ovde danas ne bi bilo ništa. Film „Život je čudo“ je 2002. godine bio finansiran od strane francuskog Kanal plusa, a tada je gospodin Glibetić stigao sa svojom prugom do Jatara. Tada mu je tadašnja ministarka saobraćaja gospođa Rašković pretila da će biti uhapšen, ne znam zbog čega ali tako mi je govorio. Pruga je završena, kao što se većina stvari kod nas dese, uprkos državi, a ne zahvaljujući državi. Finansiranje pruge je počelo ugovorom između filma „Život je čudo“ i Železnica Srbije koje su tih devet kilometara pruge imali na nekom skladištu a ostatak finansija je dolazio iz filma. Fikcija i realnost su učinili ono što bi jedan čovek vrlo teško izveo“, kazao je nedavno u Mokroj Gori Emir Kusturica.

Mokra Gora
Mokra Gora Foto:Slavica Panić/Nova.rs

On dodaje da je za sve što Mokra Gora danas jeste, važan još jedan stepen a to je proglašenje Parka prirode, bez koga bi ovo mesto, verovatno, danas bilo puno nebodera i svih besmislica, što bi unazadilo socijalnu memoriju onih koji dolaze, jer u nju ne bi bilo upisano dobro delo. Čitav proces, kako kaže, pratila su konstantna osporavanja.

„Danas i uvek u okviru mnogih nevladinih organizacija i šatro levo – liberalno orjentisanih partija, postoje zadaci da se ponize i unazade ljudi koji rade svoj posao. Postojala je jedna ideja koja je ponavljana 15 godina, da je meni država dala brdo, što je potpuno netačno, nego je obrnuto. Mi smo, iz naše firme, brdu dali najveći deo kanalizacije, pa je država uskočila. Sada možemo da zaključimo sledeće: Mokra Gora je jedina mesna zajednica u Srbiji koja ima zatvoren krug kolektora i prečistača. To je državna obavea da iz tih kolektora ističe tehnička voda u susednu Republiku Srpsku. Do prošle godine, od grada Užica smo za 17 godina dobili pomoć u vidu krpljenja dve asfaltne rupe. Prošle godine smo našli zajednički stav pa sada imamo novi put ka crkvi u Kršanju“, dodao je Kusturica.

Mokra Gora
Mokra Gora Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Za nagradu koja je ime Mokre Gore, podvukla na svetskoj turističkoj mapi, ne osporava doprinos Mokrogoraca, ali još manje svoje zalaganje i požrtvovanost.

Pročitajte još:

„Ova nagrada, ako je došla selu, onda je selo i zaslužilo. Da li je selo, sa karakterističnim prezimenima Špijunović, Glibetić i slično, radilo sve vreme da dobije tu nagradu? Veliko je pitanje, jer 2004. godine je bila premijera filma „Život je čudo“, i na toj premijeri je bilo predstavljeno oko dvanaest objekata na Mećavniku, a sada ih imamo oko 65. Imamo Iver koji je pretvoren u veliki hotel, imamo divnu zgradu Parka prirode protiv koje su nevladine organizacije sve vreme aktivirale sve svoje kanale. Najspornije je bilo – šta to Kusturica radi gore na brdu? A Kusturica je radio, ne samo ono što je njemu trebalo, nego ono što je trebalo i čitavom selu. Možemo srećno da zaključimo da su pojedinci i država uspeli da zaokruže jednu celinu kojoj sada treba dodavati ukrase“, kaže profesor.

Prema njegovim idejama, prvi novi investicioni ukrasi trebalo bi da budu vodenice, njih devet koje će biti sagrađene na mokrogorskim vodopadima, a koje će imati ne samo atraktivnu turističku vrednost već i upotrebnu. Pored vodenica, Kusturica je najavio i obnovu Kršanjske crkve u Mokroj Gori.

Mokra Gora
Mokra Gora Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Emir Kusturica svakako jeste ime koje se vezuje za Mokru Goru i njen turistički razvoj. Ipak, ne manje značajno je i ime Mokrogorca Radovana Glibetića koji je prvi krenuo u obnovu Šarganske osmice, čijom uskokolosečnom prugom, kao pre skoro jednog veka, preko mostova, kroz tunele i planinske useke saobraća čuveni voz „Ćira“koji za sobom ostavlja trag parne lokomotive.

***

Bonus video: Šarganska osmica – remek delo u vrletima Mokre Gore

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar