0
Neka mesta proizvode toliko specifične reakcije da po njima dobijaju i ime: Jerusalim, Pariz, Firenca, Indija…
Ovi sindromi nisu službeno priznati kao „stanja“, ali njihovi nazivi pomažu doktorima da lakše prepoznaju koren problema. Psiholozi podsećaju na to da treba uzeti u obzir i iscrpljenost od puta, koja sigurno ne pomaže u „normalnom“ upijanju i doživljaju destinacije.
Jedan od najstarijih gradova sveta i mesto interakcije tri vere svake godine privlači milione hodočasnika iz svih krajeva sveta. Ipak, ne podnesu svi putovanje svog života lako.
Jerusalimski sindrom mentalni je fenomen koji uglavnom pogađa one putnike koji u Jerusalim dolaze sa verskim motivima. Veruje se kako sam dolazak u grad koji je prepun istorijskom težinom i religijskim značenjem može predstavljati okidač i može dovesti do opsesivnih ideja i iluzija. Osoba počinje da veruje da je „odabrana“ i počinje da se ponaša kao mesija.
Ovaj sindrom je prvi put identifikovan pre 20 godina, a zabeleženo je oko 100 slučajeva godišnje. Sindrom nije vezan uz određenu veru.
Pročitajte još:
Za razliku od jerusalimskog, Pariski sindrom zna i da nasmeje ljude, a u doba društvenih mreža i ulepšavanja fotografija sa putovanja mogli bismo ga primeniti na više lokacija.
O čemu se radi? Pariski sindrom naziv je za osećaj razočaranja kod onih koji, po dolasku u Pariz, shvataju da nije onoliko lep koliko su očekivali. Nažalost, nije reč o običnom razočaranju koje smo svi negde prošli, već o vrsti kulturološkog šoka sa teškim simptomima.
Osoba može imati halucinacije ili može osetiti ekstremnu anksioznost i oseećaj depersije praćene fizičkim simptomima poput vrtoglavice, znojenja i povraćanja.
Prvi zabeleženi slučajevi hospitalizacije ljudi zbog pariskog sindroma uočeni su među japanskim i kineskim turistima s obzirom na to da mediji u njihovim zemljama idealiziraju Pariz. Ali, umesto filmske romantike dočekuju ih haos u saobraćaju i ne tako šarmantni konobari koji ne žele da komuniciraju na engleskom.
Ovo posebno teško pada onim Japancima koji prvi put putuju i susreću se sa kulturom toliko različitom od svoje.
Japanska ambasada i dalje svake godine dobija pozive upomoć, a sada sarađuju i sa lokalnom bolnicom.
Neki ga zovu „bolest ljubitelja umetnosti“. Iako zvuči romantično, nije.
Ime je dobio po francuskom piscu Stendalu, koji je posetu Firenci ovako opisao u svojoj knjizi:
„Upao sam u ekstazu od same ideje da sam u Firenci. Srce mi je udaralo, život me napustio, hodao sam u strahu da ću se srušiti.“
Javlja se najčešće kod osetljivih osoba koje putuju same, naročito ako je reč o ljubiteljima umetnosti izloženima velikoj ljepoti ili velikom broju remek-dela odjednom.
Manifestuje se znojenjem, tahikardijom, bolovima u stomaku, osećajem teskobe ili ekstremne euforije.
Pročitajte još:
Brojni putnici dolaze u Indiju kako bi otkrili sebe i naučili više o spiritualnosti. Na kraju krajeva, Indija nam je u medijima predstavljena kao mistična i gotovo onozemaljska destinacija, a mnogi lokalni stanovnici biće srežni zbog mogućnosti da unovče svoje običaje i time podupru mitove.
Veruje se kako indijski sindrom predstavlja posledicu zapadnjačkog fetišiziranja Indije i nastojanja da se uklopi u potpuno drugačiji stil života i ponašanja.
O indijskom sindromu govorio je francuski psihijatar Regis u svojoj knjizi „Ludi za Indijom“. Kod zapadnjačkih turista koji su „poludeli“ za Indijom uočio je slične simptome: iluzije o posedovanju nadljudskih moći, uverenje da su reinkarnacija svetaca, tvrdnje da mogu videti svoje prethodne živote i sl.
***
Bonus video: Podcast Život na srpskom: Čudnovate avanture Psiho Vuka
