2
Devojčici sa zelenim očima pre 40 godina divio se ceo svet. Njena fotografija obišla je svet, a zanimljivo je da je sama Gula videla prvi put tek 17 godina kasnije.
Šarbat Gula je bila mlada Avganistanka zelenih očiju čija je fotografija, objavljena u National Geographic-u 1985. godine, postala simbol ratova u toj zemlji. Fotografiju je snimio američki fotograf Stiv Mekari dok je ona bila adolescentkinja i živela u izbegličkom kampu na granici između Pakistana i Avganistana. Njena je identifikacija otkrivena tek 2002. godine, kada se Mekkari vratio u taj region i pronašao je.
Ova fotografija je od tada pa sve do danas obišla svet mnogo puta, a interesantno je da je sama Gula videla tek 17 godina kasnije.
Stiv Mekari je tada radio kao fotoreporter National Geographic-a u Pakistanu, tokom prvih godina sovjetske invazije na susedni Avganistan. Tokom jednog snimanja, ušao je u islamsku školu za devojčice u izbegličkom kampu, a prvo što je ugledao bile su predivne zelene oči tada desetogodišnje Šarbat Gule.
Iako je ona isprva želela da sakrije svoje lice, fotograf je zamolio njenog učitelja za pomoć, koji ju je nagovorio da sarađuje. U jednom intervjuu, Gula je priznala da se seća „samo svog besa“ koji je osećala dok je nastajala ta, sada kultna, fotografija. Naime, u kulturološkom kontekstu paštunskih normi, Mekarijevi postupci su smatrani izrazito nametljivim. Tamo nije bilo uobičajeno da devojka otkriva lice, da ima blisku interakciju ili uspostavlja kontakt očima sa muškarcima koji nisu iz njene porodice.
Iako je uz fotografiju stajao natpis „Zabrinuti pogled otkriva strahove avganistanske izbeglice“, godinama kasnije ispostavilo se da je taj pogled pre verovatno bio rezultat nelagodnosti i straha koje je Gula osećala dok ju je Mekari fotografisao.
Dok je ta fotografija vinula Mekarija u visine sveta fotografije i donela mu materijalnu korist, Gula od toga nije dobila ništa! Novinari National Geographic-a odlučili su da je potraže 17 godina kasnije i naprave novi portret sada odrasle Gule. Nažalost, jedina promena u njenom životu bile su godine.
Gula se u međuvremenu udala sa 13 godina i napustila školu, a tek je tada, 17 godina kasnije, saznala da je njena fotografija obišla svet.
„Ta fotografija mi je donela mnogo problema… Volela bih da nikada nije napravljena. Dobro se sećam tog dana, tog fotografa koji je došao u školu. Bila sam dete. Nisu mi se dopale fotografije. U avganistanskoj kulturi žene se ne pojavljuju na fotografijama. Ali nisam imala puno izbora,“ rekla je prošle godine za italijanski list „Republika“.
I dok je njena fotografija postala poznata širom sveta, Gula se sa suprugom i decom borila za opstanak na granici između Pakistana i Avganistana. Kasnije joj je suprug preminuo, a ona je ostala sama sa decom na milost i nemilost njegove porodice. Tu nisu prestale nevolje. Pakistanske vlasti su je 2016. godine uhapsile zbog optužbi da je falsifikovala ličnu kartu kako bi ostala na njihovoj teritoriji. Iako je to bila uobičajena praksa, vlasti su odlučile da kazne ženu koja je postala simbol Avganistana.
Gula se zatim vratila sa porodicom u Kabul, gde su je tadašnji predsednik Ašraf Gani i avganistanska vlada primili nazad, obećavši joj stan kako bi mogla da živi dostojanstveno i sigurno u svojoj domovini. Međutim, njena ćerka nije mogla da se školuje, iako je to silno želela. Zbog toga, ali i izrazito loših uslova života, porodica je počela da traži sigurnije mesto za život. Sreća im se konačno osmehnula 2021. godine kada im je vlada Italije otvorila vrata, pa sada Gula i njena deca žive u jednom malom italijanskom gradu.
„Imala sam slobodu izbora. Kada su talibani stigli, shvatila sam da će mi biti teško da ostanem u svojoj zemlji jer sam bila previše poznata u Avganistanu. Nekoliko vlada nam je ponudilo pomoć, ali sam odabrala Italiju jer sam mnogo čula o njoj, o njenim mestima, ali i o ljudima. Svi su govorili da su Italijani ljubazni i gostoljubivi. Znala sam samo da je Italija mnogo učinila za Avganistan,“ rekla je Gula za La Republiku, dodajući da je Italija donela benefite i njenoj deci.
„Kada je moj suprug preminuo, njegova porodica nije dozvolila mojoj ćerki da se obrazuje, iako je ona to jako želela. A ja nisam mogla ništa da uradim da promenim njihovu odluku. Ali danas mogu. Ovde smo slobodni i imamo mogućnost izbora. Moja ćerka želi da postane doktorka, a ja sam joj obećala da ću učiniti sve što mogu da joj tu želju ostvarim,“ rekla je Gula, ističući da su Italijani ljubazni prema njoj. Međutim, ne razgovara sa puno ljudi zbog jezičke barijere, ali joj to ne smeta, srećna je jer niko ne zna ko je ona.
„Do sada skoro niko nije znao ko sam i to mi odgovara. Iskreno, prvi put kada sam otišla ovde u bolnicu, doktori i sestre su me gledali i pitali da li sam ja devojčica sa fotografije. Na kraju su sami zaključili da nisam i bila sam srećna zbog toga. Samo moj profesor italijanskog, moj doktor i nekoliko drugih ljudi znaju moju priču i zadovoljna sam što je tako,“ zaključila je ona, prenosi Jutarnji.hr.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
