Postoji.
Autobus je bio poluprazan, sela sam na prvo slobodno sedište, do nekog lika, nisam ga ni pogledala. Imala sam slušalice, vukla sam neku torbu i knjigu koju sam otvorila još na stanici, tako da sam samo sela i nastavila da čitam. I prošlo je dobrih nekoliko minuta pre nego što me je trzajem naveo da pogledam u njegovom pravcu. Odskočila sam kad sam shvatila da lik usred autobusa masturbira, praznog pogleda, iskrivljenog izraza lica, kao da uopšte nije svestan šta radi. Šok, neverica, gađenje, a onda jedno: Šta radiš to? – dovoljno glasno da sad on odskoči, a svi ostali putnici koji su se do tada pravili ludi (ili ga možda stvarno nisu videli šta radi) pogledaju u njega. U sledećem trenutku su se otvorila vrata i izleteo je iz autobusa u trku, izbezumljen pakujući svoj polni organ u farmerke.
Ne mogu da kažem da me je uvredio ili ponizio takvim ponašanjem, mada jeste bilo neprijatno, odvratno, uznemirujuće, jadno. Na momenat mi ga je čak bilo i žao, to je njegova sramota.
Isti takav osećaj imam na ponašanje poslanika SNS-a Dalibora Šćekića, koji je ovih dana izazvao bes žena jer je simulirao oralni seks dok je govorila poslanica Demokratske stranke Tatjana Manojlović.
Moram da priznam da do juče nisam imala pojma ko je dotični Šćekić, ali danas ga svi znamo kao najveću prostačinu u Skupštini.
Svi smo naletali na raznorazne prostačine (mada je zaista retko videti nekog ko je završio srednju školu da tako gestikulira) i to je tužna slika Srbije s kojom se svakodnevno suočavamo kako znamo.
Međutim, ovaj slučaj čini još gorim jedna bitna razlika između Šćekića i onog nesrećnika iz autobusa; ili egzibicioniste koji nam se pokazuje iz žbunja; ili vulgarnog lika koji dobacuje u kafiću. Ovo se dešava u Skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije. Gde se donose najvažnije odluke u zemlji. Gde se očekuje da sede neki pristojni, obrazovani ljudi kojima daješ poverenje da će promeniti tu tužnu, ružnu, prostačku sliku Srbije.
Ok, taj deo zvuči malo preterano kad znamo gde živimo i vidimo kakve se sve nebuloze inače izvode i izgovaraju u toj Skupštini, ali je činjenica da ova vrsta egzibicionizma i prostakluka nosi mnogo veću težinu od prepuštanja primarnim porivima na javnom mestu na zgražavanje prolaznika.
Kako je Autonomni ženski centar u svom saopštenju istakao, ovaj incident „ne samo da nastavlja trend urušavanja ugleda institucije parlamenta i vređa dostojanstvo svih poslanika i poslanica, kao i građana i građanki Srbije, već se normalizuju seksizam, diskriminacija i seksualno uznemiravanje svih žena“.
Zato je nedopustivo skrenuti pogled, „praviti se lud“ ili preći na drugu stranu ulice da bismo se poštedeli neprijatnosti. Tiče se celog društva.
Otvoreni parlament podseća da “narodni poslanici u svojim obraćanjima ne smeju da koriste vulgarne, seksističke ili diskriminišuće gestove, kao ni da podržavaju ili odobravaju takve izjave svojim komentarima”, da takvo ponašanje “predstavlja vrstu verbalnog nasilja”, da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno “uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje” (čl. 12).
Budući da je u ovom „autobusu“ reakcija izostala, AŽC „poziva nadležna državna i nezavisna državna tela da se oglase u skladu sa svojim nadležnostima i najoštrije osude ovakvo ponašanje narodnog poslanika, ali i nečinjenje predsednika Narodne skupštine, jer imunitet narodnih poslanika ne sme biti izgovor za kršenje zakona i nedolično ponašanje prema ženama, kao ni prema građanima i građankama Srbije“.
U suprotnom je manje zlo da angažujemo onog manijaka iz busa, on bar zna da treba da izađe.
***
Bonus video: Seksističke aluzije SNS poslanika
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare