Dramatična objava UN otvara oči i objašnjava šta se dešava sa svetom: Neke posledice je već nemoguće izbeći, a Zemlja će uskoro preći crvenu liniju i sledi katastrofa

Svet sada mora da pronađe način da temperature ponovo spusti ispod opasne granice i vrati ih na bezbedniji nivo, poručuju zvaničnici, piše AP.

Zemlja će uskoro premašiti temperaturnu granicu oko koje se svet usaglasio Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine, zbog zagrevanja izazvanog sagorevanjem uglja, nafte i gasa, navodi se u sumornom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), prvom takve vrste, objavljenom u sredu.

Umesto odustajanja, naučnici i zvaničnici UN preporučuju da se pokuša ograničiti prekomerno zagrevanje, a zatim temperatura ponovo spusti na dogovorenu granicu. Međutim, to će i dalje značiti decenije sve češćih vremenskih katastrofa, podizanja nivoa mora, izumiranja vrsta i topljenja leda i glečera.

"Čovečanstvo velikom brzinom prelazi granicu iza koje više nije moguće izbeći klimatsku katastrofu", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Nakon perioda zagrevanja iznad dogovorene granice, nova strategija predviđa povratak ispod nje prestankom korišćenja fosilnih goriva i razvojem tehnologija kojima bi se ugljen-dioksid koji emituje industrija uklanjao iz atmosfere.

"Ovo je suočavanje sa stvarnošću. Moramo da živimo u ovom toplijem svetu", rekao je Ričard Bets, klimatolog sa Univerziteta u Ekseteru i jedan od autora izveštaja. "Ali još uvek možemo mnogo toga da učinimo kako bismo ograničili zagrevanje."

Prelazak dugogodišnje granice zagrevanja

Nakon Pariskog klimatskog sporazuma, Ujedinjene nacije zadužile su svoje naučno telo za klimatske promene da prouči različite granice zagrevanja. Cilj da se porast temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa iz sredine 19. veka postao je opšteprihvaćen nakon što su naučnici utvrdili da zagrevanje od dva stepena ima dramatične posledice po ljude i planetu koje se pri zagrevanju od 1,5 stepeni mogu izbeći.

Prema proračunima pojedinih naučnika, svet je sada za 1,4 stepena Celzijusa topliji nego u predindustrijskom periodu. Ta vrednost zasniva se na dvadesetogodišnjem proseku, a ne na temperaturama tokom samo jedne godine.

Uprkos tvrdnjama stručnjaka da više nije moguće ograničiti zagrevanje na 1,5 stepeni, zvaničnici UN dugo su insistirali na tome da mogućnost ostvarenja tog cilja i dalje postoji. U izveštaju objavljenom u sredu konačno je priznato da će svet granicu od 1,5 stepeni preći "u narednih nekoliko godina".

Prema najoptimističnijem scenariju iz izveštaja, zagrevanje bi sredinom veka moglo da dostigne vrhunac od 1,8 stepeni Celzijusa ukoliko države budu sprovodile ambiciozne klimatske ciljeve. Međutim, uz sadašnje politike vlada, temperatura bi do 2100. godine trebalo da poraste za 2,6 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo.

Umesto sprečavanja zagrevanja iznad 1,5 stepeni, UN sada želi da se donosioci odluka "pripreme za budućnost i snađu se u njoj", odnosno u svetu koji će preći tu granicu, a zatim promeniti smer i ponovo sniziti temperaturu.

Izveštaj predviđa da će globalna temperatura "u narednih nekoliko godina" preći granicu od 1,5 stepeni, zatim nastaviti da raste, dostigne vrhunac, a potom postepeno početi da pada kako bi se, u idealnom slučaju do kraja veka, ponovo spustila ispod 1,5 stepeni. Izveštaj i stručnjaci takav scenario nazivaju "prekoračenjem" temperaturne granice.

"Budimo sasvim jasni: cilj od 1,5 stepeni i dalje ostaje cilj. Ali sada mu moramo pristupiti drugačije - odozgo", rekla je izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen.

Granica od 1,5 stepeni nije "neka magična klimatska litica" nakon koje je sve izgubljeno, rekao je klimatolog sa Univerziteta Viktorija Endru Viver, koji nije učestvovao u izradi izveštaja.

"Svaka desetinka stepena koju uspemo da izbegnemo i dalje znači manje štete", istakao je.

Ključno je ograničiti koliko ćemo premašiti temperaturnu granicu

Najvažnije je najpre ograničiti maksimalnu temperaturu do koje će zagrevanje stići, a zatim skratiti period tokom kojeg će ono ostati iznad 1,5 stepeni, rekla je Andersen.

Međutim, svet će se u periodu prekoračenja verovatno nalaziti "mnogo, mnogo decenija", rekao je Bets.

Svakih pet godina odlaganja smanjenja emisija povećava maksimalno zagrevanje za najmanje desetinu stepena, rekao je Joeri Rogelj, klimatolog sa Imperijal koledža u Londonu i jedan od autora izveštaja.

"Ako delujemo sada, možemo da ograničimo prekoračenje", navodi se u izveštaju. "To neće biti bezbedan svet, ali će biti bezbedniji nego da dugoročno ostanemo iznad" granice od 1,5 stepeni.

"Ovo je jedan od najsumornijih izveštaja UN o klimi koje sam pročitao. Iz njega nedvosmisleno progovaraju očaj, frustracija i hitnost - ali ne i rezignacija", rekao je Viver.

Klimatolog Bil Her, izvršni direktor organizacije Climate Analytics, rekao je da "iako UNEP dobro opisuje rupu koju smo sami sebi iskopali, mnogo lošije pokazuje da iz nje postoji izlaz".

Prilagođavanje smrtonosnijem svetu sa više gladi i žeđi

Vlade moraju da pojačaju napore za prilagođavanje sve težim posledicama zagrevanja, koje najviše pogađaju siromašne, "jer se neke posledice jednostavno više ne mogu izbeći", rekla je Andersen.

Izveštaj tu fazu naziva "suočavanjem i obuzdavanjem".

Tokom perioda prekoračenja više ljudi će umirati ili obolevati zbog pogoršanja klimatskih promena i ekstremnih vremenskih pojava, navodi se u izveštaju. Proizvodnja hrane će opadati, glad će rasti, nestašice vode će se pogoršavati, ekonomije će trpeti štetu, a vrste poput korala izumiraće.

Iako su uzroci nedavnih smrtonosnih poplava u Nepalu, povezanih sa odvajanjem dela himalajskog glečera, složeni, Bets je rekao da "nažalost možemo očekivati sve više takvih događaja i upravo zato moramo da ograničimo vrhunac zagrevanja".

Izveštaj upozorava i na "prelomne tačke" koje bi mogle da izazovu nepovratne i lančane posledice. Među njima su nestanak ledenih pokrivača zapadnog Antarktika i Grenlanda, nestanak Amazonske prašume i zaustavljanje sistema atlantske okeanske cirkulacije koji veliki deo Evrope održava toplim.

"Neka područja mogla bi da postanu gotovo ili potpuno neosigurljiva, pa čak i nenastanjiva", navodi se u izveštaju, a prenosi N1info.hr.