Stručnjak otkrio šokantnu promenu u Jadranu: Ono što se dešava uz obalu Crne Gore zabrinulo je naučnike

Na okruglom stolu koji je organizovala Crnogorska akademija nauka i umetnosti, naučni savetnik Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore, dr Aleksandar Joksimović, upozorio je da Jadran kakav smo poznavali više ne postoji. Kako je istakao, porast temperature mora postaje sve ozbiljniji problem, i to ne samo na površini, već i u dubljim slojevima.

Promene temperature imaju dalekosežne posledice. One dovode do pojave novih vrsta u Jadranu, uključujući i invazivne koje dolaze iz toplijih mora i remete postojeću ravnotežu morskog ekosistema. U takvim okolnostima, očuvanje biološke raznovrsnosti postaje ključno pitanje.

Prema poslednjem popisu iz 1996. godine, u Jadranu je bilo zabeleženo 407 vrsta riba. U proteklih 30 godina u more je ušlo čak 48 novih vrsta, koje su stigle ili iz Crvenog mora preko Sueckog kanala, ili iz Atlantskog okeana kroz Gibraltar. Većina njih se trajno nastanila.

Posebno zabrinjava promena temperaturnog režima. U poslednjim godinama zabeležen je priliv toplije vode, pa se prosečna temperatura Jadranskog mora, kako na površini tako i u dubinama, povećala za jedan, dva, pa čak i tri stepena. Dok jedan stepen u vazduhu deluje beznačajno, u moru ima ogroman uticaj i značajno menja ekološke cikluse i staništa.

Tokom julske istraživačke ekspedicije MEDITS, na dubini od 300 metara izmerena je temperatura od 17 stepeni Celzijusa, dok je ranije na toj dubini bila stabilnih 12 stepeni. Takav skok, naglašavaju stručnjaci, do sada nije zabeležen.

Pored klimatskih promena, pod velikim pritiskom su i riblji resursi. Crnogorski ribari deluju u uskom obalnom pojasu, dok susedne države raspolažu znatno većim flotama. Kako je upozorio Joksimović, Crna Gora se često nalazi u nepovoljnom položaju prilikom odluka Generalne komisije za ribarstvo Sredozemlja i Evropske komisije, jer se mere odnose na celo more, iako nije odgovorna za ukupno stanje resursa.

Istovremeno, invazivne vrste postaju sve prisutnije. Dr Olivera Marković ističe da je u Jadranu registrovano 23 vrste dekapodnih rakova, od kojih čak 15 ima invazivni karakter. Posebnu pažnju privlači plavi rak, izuzetno prilagodljiva vrsta bez značajnih prirodnih neprijatelja.

Iako predstavlja problem za ribarstvo, plavi rak može biti i ekonomska prilika. Najefikasniji način da se smanji njegova populacija jeste intenzivniji izlov i uključivanje u ishranu. U mnogim delovima sveta ova vrsta već je cenjen gastronomski proizvod, bogat proteinima i omega 3 masnim kiselinama. Ipak, glavni problem ostaje slaba potražnja i nedovoljna informisanost.

Na zakonodavnom nivou, Crna Gora je 2019. godine usvojila zakon o stranim invazivnim vrstama i uvela kontrolu balastnih voda i obraštanja plovila. Vršilac dužnosti direktora Direktorata za zaštitu prirode, Ilinka Alorić, naglašava da je sprečavanje unosa novih vrsta daleko efikasnije od saniranja posledica, kao i da je neophodno preći sa normativnih rešenja na konkretnu primenu u praksi.

Kao primer dobre prakse izdvaja se Jabučka kotlina, prvo zaštićeno ribolovno područje u Jadranu, koje je predstavio dr Nedo Vrgoč iz splitskog Instituta za oceanografiju i ribarstvo. Ovo područje ima ključnu ulogu u razmnožavanju i razvoju najvažnijih komercijalnih vrsta riba, jer predstavlja njihovo prirodno mrestilište i hranilište. Upravljanje se odvija na međunarodnom nivou, uz kontrolu plovila i jasno definisane granice eksploatacije.

Ipak, budućnost Jadrana ostaje neizvesna. Stručnjaci upozoravaju da je održivo upravljanje jedini prihvatljiv model, jer se morski resursi ne mogu koristiti bez precizne procene njihovog stanja, količine i sposobnosti obnove.