Naučnik ima dokaz da smo svi zarobljeni u crnoj rupi i zbog jedne rečenice su svi naježili

Dok je proučavao snimke u okviru programa „Napredna duboka vansvemirska anketa“ (JADES), vanredni profesor informatike sa Državnog univerziteta u Kanzasu, Lior Šamir, otkrio je da od 263 analizirane galaksije – čak dve trećine rotiraju u smeru kazaljke na satu, dok se samo trećina rotira suprotno. Ovi rezultati objavljeni su u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Ovakav odnos osporava dugo prihvaćeno uverenje da bi u svakom univerzumu broj galaksija koje rotiraju u jednom pravcu trebalo da bude otprilike jednak broju onih koje se okreću u suprotnom.

„Još uvek nije jasno šta uzrokuje ovu pojavu, ali postoje dva moguća objašnjenja“, rekao je Šamir. „Jedna mogućnost je da je svemir rođen rotirajući. Ta teorija se poklapa s nekim postojećim kosmološkim modelima, poput teorije crne rupe kao kosmosa, prema kojoj je ceo svemir zapravo unutrašnjost jedne crne rupe.“

Ova saznanja dodatno podržavaju tzv. Švarcšildovu kosmologiju, teoriju nalik ruskoj babuški, koja sugeriše da se naša galaksija nalazi unutar crne rupe – koja se, zauzvrat, nalazi u drugom svemiru.

Prema pisanju Space.com, ako bi se ova teorija potvrdila, to bi značilo da su mnoge crne rupe koje posmatramo zapravo crvotočine – poznate i kao Ajnštajn-Rozenovi mostovi – koje vode ka drugim svemirima. Ti svemiri ostaju nevidljivi za nas, jer crne rupe zarobljavaju svetlost.

„Najjednostavnije objašnjenje rotirajućeg svemira jeste da je rođen u rotirajućoj crnoj rupi“, kaže dr Nikodem Poplavski, teoretski fizičar sa Univerziteta Nju Hejven, koji nije učestvovao u istraživanju, ali je poznat po zagovaranju ideje da nas okružuju 'vrata' ka drugim univerzumima. „Osa rotacije roditeljske crne rupe mogla bi da objasni zašto galaksije imaju asimetričnu raspodelu rotacije.“

Poplavski dodaje: „Ako teleskop Džejms Veb potvrdi da galaksije imaju preferirani pravac rotacije, to bi moglo snažno da podrži teoriju da crne rupe rađaju nove univerzume. Bio bih oduševljen da se ti rezultati potvrde.“

Ipak, postoji i drugo moguće objašnjenje – da sama rotacija Mlečnog puta, naše galaksije, utiče na to kako mi posmatramo udaljene galaksije.

Zemlja se kreće oko centra Mlečnog puta, a to može da utiče na svetlost koju detektujemo. Galaksije koje se rotiraju suprotno od našeg pravca kretanja mogu izgledati svetlije, što stvara privid neravnoteže u podacima iz JADES posmatranja, sugeriše Šamir.

Drugim rečima, brzina rotacije naše galaksije možda iskrivljuje astronomska merenja, iako se do sada smatralo da je taj uticaj zanemarljiv.

„Ako se to ispostavi kao tačno, moraćemo da ponovo kalibrišemo merenja udaljenosti u dubokom svemiru“, ističe Šamir.

„Nova kalibracija mogla bi da objasni i neke druge nerešene kosmološke misterije, poput različitih procena brzine širenja svemira ili zapažanja da su neke galaksije, prema dosadašnjim merenjima, starije od samog svemira.“