"Evropu (jedinstveni mesec Jupitera) naseljavaju inteligentna bića koja liče na hobotnice": Saznanje naučnice koja je šokirala naučnu zajednicu

Evropa, jedan od Jupiterovih meseca, budi nade za postojanje vanzemaljskog života, zahvaljujući uvidima koje je podelila profesorka Monika Grejdi, planetarna naučnica sa Univerziteta „Hope“ u Liverpulu. U nedavnom govoru, Grejdi je iznela mišljenje da skriveni okeani na Evropi možda kriju oblike života sa inteligencijom sličnom hobotnicama. Iako još uvek nema direktnih dokaza, ova ideja dobija podršku zbog jedinstvenih uslova na Evropi (Digitimed)

Evropa je udaljena oko 627 miliona kilometara od Zemlje i prekrivena je ledenom korom koja može biti debela do 24 kilometra. Ispod ovog sloja leži ogroman okean koji, prema naučnicima, ostaje u tečnom stanju zahvaljujući geotermalnom zagrevanju. Ovaj podzemni okean mogao bi štititi potencijalni život od štetnog zračenja i udara svemirskih objekata, stvarajući okruženje slično dubokim morskim ekosistemima na Zemlji.

Hidrotermalni izvori na dnu okeana Evrope dodatno povećavaju njenu pogodnost za život. Na Zemlji su takvi izvori bogata staništa gde složeni ekosistemi opstaju bez prisustva sunčeve svetlosti, oslanjajući se na hemikalije koje izvori oslobađaju. Grejdi smatra da zbog toga Evropa predstavlja jakog kandidata za pronalaženje sofisticiranijeg života od bakterija na Marsu, možda sličnog inteligenciji hobotnica.

Potencijalna mesta za život u Sunčevom sistemu

Evropa nije jedino nebesko telo koje se razmatra za vanzemaljski život. Grejdi ukazuje na Mars kao još jednog kandidata, sugerišući da bi u njegovim dubljim pećinama i šupljinama mogli postojati podzemni oblici bakterija. Ovi organizmi bi mogli opstati koristeći vodu iz zakopanog leda i istovremeno izbegavati visoke nivoe sunčevog zračenja.

Potencijal za život na Evropi dobio je pažnju zahvaljujući prethodnim otkrićima. NASA je 2019. godine potvrdila prisustvo vodenih para na Evropi, što se poklapa s decenijama opažanja koja je označavaju kao „svet okeana“. U kombinaciji s prisustvom elemenata i uslova sličnih onima na Zemlji, Evropa ostaje ključna tačka za potragu za vanzemaljcima.

Grejdi takođe naglašava širu potragu za vanzemaljskim životom, tvrdeći da je statistički verovatno da život postoji negde u svemiru. Ona primećuje da su vanzemaljski materijali, poput međuzvezdane prašine i meteorita koji sadrže ugljenik, azot i vodonik, već stigli na Zemlju, pokazujući složenost kosmičkih interakcija.

Iako ostaje optimistična, Grejdi je oprezna u predviđanjima kada i da li će ljudi kontaktirati vanzemaljski život. Ona priznaje ogromne distance koje nas razdvajaju od potencijalnih vanzemaljskih civilizacija, ali ističe da je istraživanje meseca poput Evrope ključni korak ka razumevanju našeg mesta u univerzumu.

Buduće misije i studije, uključujući detaljna istraživanja ledene kore i skrivenih okeana Evrope, mogle bi otkriti da li ovakva „bića hobotničkog nivoa“ zaista postoje.

Ključni zaključci:

• Naučnici sugerišu da potencijalni život na Jupiterovom mesecu Evropi može imati inteligenciju sličnu hobotnicama.
• Život bi mogao postojati ispod debelog ledenog omotača Evrope, u njenim hladnim podzemnim okeanima.
• Mogući hidrotermalni izvori na Evropi mogli bi pružiti uslove slične kolevkama života u okeanima na Zemlji.
• Mars bi takođe mogao biti domaćin podzemnim bakterijama koje su zaštićene od sunčevog zračenja u dubokim pećinama.
• Dokazi poput ugljenika pronađenog u meteoritima ukazuju na složenu istoriju vanzemaljskog materijala na Zemlji.