Zastrašujuća priča koja prati svetog Nikolu, a kod nas je potpuno nepoznata

Prvi put sam ih srela u Austriji, ali ta tradicija postoji i u nekim drugim zemljama, Nemačkoj, Italiji, čak i Hrvatskoj. I prvo su mi delovali kao interesantan momenat prazničnih parada, ali samo treba izbliza da ih vidiš da ti baš i ne bude svejedno kad čuješ taj karakterističan zvuk zvona i urlike. Čak i sa svešću da je to samo predstava.

"Krampusi" dolaze pred svetog Nikolu - muškarci ogrću krzna, na glave stavljaju zastrašujuće, rogate i iskežene maske užarenih očiju i prolaze kroz sela praveći buku, plašeći publiku, a nekad je, bogami, i šibaju po nogama.

Krampus je, navodi Vikipedija, rogato, antropomorfno biće u folkloru srednje i istočne Evrope koje u vreme Adventa plaši decu. Mada, i sve ostale...

"Pomažući Svetom Nikoli, odnosno Deda Mrazu, oni posećuju decu u toku noći 5. decembra, pri čemu Sveti Nikola nagrađuje dobru decu lepim poklonima kao što su pomorandže, suvo voće, orasi i čokolada, dok nevaljala deca dobijaju brezov štap od Krampusa", navodi se.

Neki folkloristi i antropolozi pretpostavljaju da se Krampus javio pre pojave hrišćanstva. Pun kufer piše da se "svetom Nikoli pridružio tek u 17. veku, a do tada je odmetnut iz paganskog sveta, verovatno nordijske mitologije, lutao hrišćanskim, s čime Crkva nije baš bila zadovoljna pa je kozolikog demona s lancima i šibama od 12. veka pokušala da izbaci iz narodnog sećanja i običaja".

Kad su se spojili na putovanju Evropom (zapravo bivšom Habsburškom monarhijom jer u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu sveti Nikola decu posećuje s Crnim Petrom, u Nemačkoj najčešće sa Slugom Rupertom), bila je to dobitna kombinacija i za Crkvu i za roditelje kao pomoć u odgoju, navodi Pun kufer. Uz malu izmenu - Krampus više nije bio paganski demon ili rođak mitološkog Pana, nego zvanični hrišćanski demon, kojeg je stvorio sam Đavo kako bi plašio decu.

Paralelno, ušao je i u pop kulturu kroz priče i filmove, a danas se u nekim mestima tradicionalno održavaju i parade krampusa.