0
Ako živite u kući i imate dvorište, sigurno ste ga oplemenili nekim biljkama, ali u tome bi se trebalo dobro informisati - neka stabla nisu poželjna u blizini kuće jer mogu da naprave štetu. Na primer - smokva.
Smokve imaju vrlo invazivno korenje koje raste i širi se velikom brzinom. Korenje smokve stalno traži vlagu, lako prodire u pukotine i može dopreti do temelja kuće, posebno u vlažnijim područjima.
To takođe može da napravi probleme s infrastrukturom, posebno podzemnim instalacijama. Korenje se obavija oko vodovodnih, kanalizacijskih i drugih cevi, čak može da ošteti ili probuši te instalacije. Kad biste pitali nekoga ko je imao problema sa smokvama, verovatno bi vam rekli da što dalje od kuće, to bolje, piše Jutarnji list.
Ako ste ipak odlučili da posadite smokve, evo još nekih važnih informacija koje morate da znate.
Smokva je jedna od najstarijih kultivisanih voćki na svetu i pripada porodici dudova (Moraceae). Prema pronađenim fosilnim ostacima, zaključeno je da se smokva uzgajala mnogo pre pšenice i ječma i time predstavlja prvi primer organizovane poljoprivredne proizvodnje. Potiče iz Male Azije, između istočne Turske i severne Indije. Životni vek stabla kreće se od 50 do 70 godina.
Smokva je toploljubiva (termofilna) voćna vrsta. Otpornost smokvinih stabala na hladnoću u većoj meri zavisi od zrelosti njenog drveta. Tokom mirovanja vegetacije može da izdrži temperature od -15 °C iako ne podnosi na duže vreme temperaturu ispod -10 °C, piše Agroklub. Uz navodnjavanje i temperaturu od 35 °C smokva daje sjajne plodove.
Smokve rastu na nepristupačnim, krševitim mestima gde daju plodove bez ikakve ljudske brige, ali to ne znači da joj se ne mora obezbediti dovoljna količina vode u pojedinim fazama vegetacije. Za uzgoj smokava potrebno je oko 800 mm padavina godišnje. Budući da ima vrlo dobro razvijen korenski sistem, relativno dobro podnosi sušu i uzgoj na nekultivisanim terenima. U potrazi za vodom koren se prilagođava strukturi tla, prodirući čak i kroz pukotine stena.
Smokva zahteva plodna, rastresita i lakša tla. Dobro se adaptira na različite tipove tla zbog tolerantnosti na sušu, zaslanjenost, klorozu (žuticu pri nedostatku gvožđa) i aktivni kalcijum. Optimalna vrednost pH se kreće između 6 i 7,8.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
