Zašto Holanđani usred letnjih vrućina posipaju puteve solju

Prizor vozila za posipanje soli na putevima usred leta zvuči neobično, ali to je praksa u holandskom gradu Hilversumu.

Naime, zbog visokih temperatura, koje asfalt mogu da zagreju na više od 50 stepeni Celzijusa, gradske vlasti odlučile su da posipaju puteve solju kako bi sprečile oštećenje kolovoza, piše NH Nieuws.

Razlog je to što asfalt na velikim vrućinama omekšava. To se posebno dešava na deonicama koje su tokom celog dana izložene suncu, ali i na raskrsnicama, kružnim tokovima i drugim mestima na kojima vozila često koče, skreću ili ponovo kreću. Kada preko tako omekšanog asfalta prelaze teška vozila, površina može da se deformiše, stvaraju se kolotrazi, a kamenčići iz asfalta počinju da se odvajaju.

So se koristi zato što privlači vlagu i pomaže u hlađenju površine. U Hilversumu ne posipaju suvu so kao zimi, već mokri slani rastvor. Kada se on nanese na vreli asfalt, vlaga postepeno isparava i pritom hladi kolovoz. Na taj način se smanjuje lepljivost asfalta i rizik od dodatnih oštećenja izazvanih saobraćajem.

"Ovo radimo kako bismo rashladili puteve", objašnjava portparol opštine Jeroen Oosterheert. "Reč je o mokrom slanom rastvoru. Kada ga raspršimo po asfaltu, vlaga iz njega isparava. Na taj način asfalt se hladi, što sprečava njegovo oštećenje."

Prema njegovim rečima, ovakva mera je neophodna tokom toplotnih talasa, poput onog koji je u junu zahvatio čitavu Evropu.

"Na pojedinim mestima koja smo merili temperatura je prelazila 50 stepeni. Vrućina omekšava asfalt, a kada preko njega prolaze teška vozila, stvaraju se kolotrazi", kaže Oosterheert. To na kraju dovodi do pucanja kolovoza. "A upravo to sada pokušavamo da sprečimo", dodaje, a prenosi Index.hr.

Zašto so, a ne pesak ili voda?

Oosterheert kaže da ga ne čudi što stanovnici leti zbunjeno gledaju vozila za posipanje soli.

"Kada pomislite na posipanje puteva, sigurno vam ne pada na pamet da ćemo to raditi u pola osam ujutru, po lepom i sunčanom danu", kaže on.

Većina ljudi posipanje soli povezuje sa zimom.

"I to obično noću, neposredno pre poledice", dodaje. "Ali so zapravo pomaže da asfalt ostane neoštećen i leti."

Posipanje puteva solju tokom vrelih dana nije potpuna novina i već je primenjivano u drugim holandskim gradovima. Međutim, pošto rastvor soli koji sadrži hloride može biti štetan po životnu sredinu, neke opštine odustaju od ove prakse.

Slične mere koriste se i van Holandije, ali ne nužno uz upotrebu soli. U Velikoj Britaniji lokalne službe tokom toplotnih talasa takođe na puteve šalju vozila koja se inače koriste zimi. Tamo se, na primer, po omekšanom asfaltu često posipa pesak, kamena ili granitna prašina kako bi upili omekšani bitumen i sprečili da se lepi za gume. Britansko udruženje Road Surface Treatments Association navodi da je to standardna praksa tokom ekstremnih vrućina.

Drugim rečima, problem nije karakterističan samo za Holandiju. Vrućina omekšava asfalt i u drugim evropskim zemljama, ali se rešenja razlikuju: u pojedinim holandskim opštinama koristi se slani rastvor, Britanci češće primenjuju pesak ili kamenu prašinu, dok se ponegde putevi rashlađuju vodom. Cilj je svuda isti – smanjiti lepljivost i deformaciju kolovoza dok temperatura puta ne opadne.

"Možete, na primer, koristiti i pesak", navodi Oosterheert jednu od alternativa. "Možete i prskati vodom - to rade u nekim drugim opštinama. Ali to je kratkoročno rešenje. So deluje nešto duže, jer je potrebno najmanje jedan dan da sva vlaga ispari i nestane."