Srbija je u junu doživela ono što joj se nije desilo više od 800 godina: Jun je bio najtopliji u istoriji naše zemlje, a evo šta to znači za budućnost

Izostanak kiše tokom juna vrlo verovatno ste i sami primetili – po nebu, drveću i travi, zemljištu, rekama i jezerima, a u najgorem slučaju čak i po česmama u sopstvenom domu. Ovaj nesumnjivi manjak padavina postajao bi nam još jasniji kada bismo se osvrnuli na kišoviti maj kada su kiše padale, u proseku, svaki drugi dan, piše "Klima101".

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) potvrdio je naš subjektivni osećaj: iza nas je najsušniji jun otkako postoje merenja.

Tipično najkišoviti mesec u godini – ove godine sa 0 mm padavina širom zemlje

Tokom juna 2025, na ukupno osam meteoroloških stanica, u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji – nije izmerena niti jedna jedina kap kiše. Drugim rečima, ukupne junske padavine na više stanica širom zemlje iznosile su 0 mm (litara po kvadratnom metru).

A čak i na mestima gde je kiša pala, nje jedva da je i bilo.

Koliko je ovakvo stanje u ovo doba godine neuobičajeno otkriva sledeći podatak: jun je tipično najkišovitiji mesec u Srbiji tokom kojeg padne 12-13% ukupnih godišnjih padavina, odnosno oko jedne osmine. Mesečna suma padavina u Srbiji kreće se u opsegu od 60 do 120 mm.

Međutim, to nije bio slučaj ovog puta… Umesto tipičnih junskih pljuskova, na klimatskoj lutriji izvukli smo – ekstremnu sušu.

Zašto je jun od kog se očekuju kiše ove godine zaradio neslavnu titulu najsušnijeg ikada zabeleženog u Srbiji?
„Usled klimatskih promena, povećana je klimatska varijabilnost”, objašnjava dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom.”

Sedam od deset najsušnijih meseci jun od 1951. do 2025. godine desili su se od 2000. naovamo s tim što je ovaj apsolutno rekordan uz manjak padavina od skoro 80 mm u odnosu na normalu (1991-2020).

Protekli mesec ne samo da je bio najsušniji jun u istoriji merenja, već i najtopliji – a 26. juna mesečni temperaturni rekordi oboreni su u Zrenjaninu, Kikindi, Loznici, Velikom Gradištu, Crnom Vrhu, Kuršumliji, Ćupriji i Leskovcu.

Ali ako je ovako sušno i toplo već na početku meteorološkog leta (jun-avgust), kakve nas vremenske prilike očekuju u narednim mesecima – koji važe i za sušnije i za toplije? I kako će se to odraziti – i već se odražava – na našu svakodnevicu?

Negativni uticaji suše u Srbiji

„Što se tiče svakodnevnog života čoveka, među najugroženijim aspektima je svakako vodosnabdevanje”, ocenjuje dr Ana Vuković Vimić i dodaje da se na tom polju javljaju dvostruki rizici s obzirom na zagađenost vodnih resursa.

Zbog nestašice vode, tokom juna već je proglašena vanredna situacija u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu – izvorišta rade na tek 20% kapaciteta.

Dok traje vanredna situacija u Dimitrovgradu, zabranjuje se rad svih autoperionica koje koriste vodu iz gradskog vodovoda. Naredbom se propisuje da Odeljenje za inspekcijske poslove sprovodi pojačane kontrole i kažnjava one koji nenamenski upotrebljavaju pijaću vodu, uz kazne od 30.000 dinara za fizička lica i 250.000 dinara za pravna.

Iako se problem sa vodosnabdevanjem u Gadžinom Hanu ponavlja iz godine u godinu, ovog puta stanje je ekstremnije: sva 34 sela su bez vode nasuprot uobičajenih šest-sedam.

„Ne smemo nikako zaboraviti ni proizvodnju hrane”, potcrtava naša sagovornica. „Ovako jake suše zahvataju skoro sve grane poljoprivrede sa izuzetkom proizvodnje u zatvorenom gde se vrši navodnjavanje. Međutim, i tu je upitno koliko je voda dostupna i da li je sistem za navodnjavanje održiv.”

Kada je reč o ratarstvu, u najvećoj opasnosti je kukuruz, ali nisu pošteđene ni soja i šećerna repa.

„Indikativno je i to što je ugrožen suncokret – njegov koren je dubok što znači da je suša zahvatila i dublje slojeve zemljišta”, navodi dr Ana Vuković Vimić. „Ugroženost voćarstva zavisi od lokacije, vrste i opremljenosti voćnjaka sistemima za navodnjavanje. Ali tu je ipak situacija nešto bolja jer su voćnjaci uglavnom zaštićeniji.”

Međutim, priča ne staje na tome… Važno je pomenuti i energetiku.

„U vreme suša, hidroelektrane raspolažu znatno manjom količinom vode u akumulacijama, a povrh toga, voda je neophodna i za hlađenje u termoelektranama. S druge strane, s obzirom na visoke temperature, potrošnja struje je povećana.”

Kako ističe Vuković Vimić, na udaru suša je i naše zdravlje zato što opada kvalitet vode i hrane.

„Naposletku dolazimo do zajedničkih efekata nekoliko negativnih posledica suša koji se međusobno pojačavaju.”

Jednom u 872 godina

U najnaseljenijim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, kiša nije padala sve do samog kraja meseca, tačnije do 26. juna.
Prema podacima RHMZ-a, tog dana u Beogradu, zabeleženo je svega 0,1 mm padavina, a u Novom Sadu nešto više, 1,8 mm. Niš je za svojih 4,1 mm kiše trebalo da pričeka naredni dan, 27. jun.

Dakle, tokom 29 od ukupno 30 junskih dana, nije bilo padavina u ova tri grada. A čak i kada su konačno evidentirane, bila je u pitanju količina koja tek simbolično pokvasi sredinu – poput jutarnje rose ili čaše vode prosute po asfaltu.

Tako je proteklog meseca, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, palo između 0,1 i 7,1% nekadašnjeg junskog proseka kiše. To će reći da je zabeleženo i do 1.000 puta manje padavina nego što je to uobičajeno za ovo doba godine.

Ali i dalje od toga… Pre 26. juna, kiša u Beogradu poslednji put pala je 29. maja. Dakle, u najkišovitijem delu godine svedočili smo nizu od 27 uzastopnih dana bez padavina.

Kako pokazuje analiza koju je za inicijativu Pravo na vodu uradio Igor Smolić sa Instituta za fiziku u Beogradu, ovakav niz predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine – pod pretpostavkom da se klimatski obrasci ne menjaju.

Međutim, klima se i te kako menja – Srbija postaje toplija, i to brže od globalnog proseka. Stoga ono što se nekada nazivalo „ekstremnim”, postaje – naša nova normala.

Dok se u prošlosti (1961-1990) javljala tek jedna sušna godina tokom jedne decenije, danas (2011-2020) je, prosečno, svaka druga godina – sa sušom.

A ova 2025, po svemu sudeći, postaće deo sumorne statistike.

Proteklog meseca, suša je zavladala čitavom teritorijom naše zemlje u svoja tri različita pojavna oblika na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI): kao umerena, ekstremna i izuzetna suša.

Na čak 27 od ukupno 29 stanica sa monitoringom vlažnosti – od Palića do Vranja – suša se javila u svom najozbiljnijem obliku, kao izuzetna suša. Stanje je nešto blaže u Somboru gde je suša „samo” ekstremna, a u najpovoljnijem položaju – makar u navedenom kontekstu – jeste Sjenica gde je tokom juna suša bila umerena.

Prvo hidrološko upozorenje poranilo je mesec dana

Uprkos tome što je maj ublažio nepovoljnost hidrološke slike, od početka juna, vodostaji na svim rekama u Srbiji su opali.
Zbog toga, RHMZ je 25. juna izdao i prvo hidrološko upozorenje na minimalne proticaje i niske plovidbene nivoe – mesec dana ranije nego prošle godine kada je ono izdato tek krajem jula.

Po svemu sudeći, prikrada nam se hidrološka suša, često razorniji nastavak one meteorološke kada nema dovoljno padavina. Tada dolazi do dugotrajnog smanjenja proticaja u rekama, kao i smanjenih rezervi vode u jezerima i podzemnim akviferima.

Ali ma koliko ovaj jun delovao zabrinjavajuće, on bi istovremeno mogao da bude tek najava toplije i sušnije budućnosti našeg podneblja – kada bi čak i lekcije iz geografije mogle da dožive korenite promene.

Kako su generacije unazad učile u školi, Srbija je zemlja pretežno vlažne, odnosno humidne klime. Ipak, pod velikim je znakom pitanja da li će ona to i ostati.

„U uslovima ubrzanih klimatskih promena, dominira abnormalni porast temperature, koji već nije u okviru prirodne varijabilnosti, ali sredinom veka prevazići će sve granice pa će količine padavina koje dobijamo biti nedovoljne”, upozorava dr Ana Vuković Vimić.

„Zbog toga, raste isparavanje pa će naša klima biti, u proseku, biti suva sabhumidna. Južni, jugoistočni, istočni i severoistočni delovi zemlje biće čak u polusušnoj klimi, a to znači konstantan problem sa nedostatkom vode. Pošto će u zapadnoj Srbiji klima ostati vlažna, to predstavlja neki vid rezerve za budućnost.”

Prema Aninim rečima, opšte karakteristike klime su veoma inertne. „Te kategorizacije nikada se ne menjaju. Jednostavno rečeno, to na prirodan način nije moguće i ljudska vrsta to nije doživela od svog nastanka. Ali pod uticajem klimatskih promena, došli smo i do toga da čak i kategorija klime može da se promeni, i to za svega nekoliko decenija.”
Sa promenom klime dolazi i do promene karakteristika zemljišta, a posledično i vrsta vegetacije koje te predele naseljavaju.

„Svako zemljište, isto kao i biljke, formira se na osnovu klime u kojoj se nalazi”, napominje Vuković Vimić, „a znamo kakva su zemljišta u sušnijim oblastima.”

Nekada je teško gledati na duge staze i aktuelnija nam je tema ovaj jun bez padavina. Ali takav način razmišljanja u doba ubrzanih klimatskih promena ne ide nam u korist.

Kada znamo kakva nam transformacija preti do 2050. godine, pored smanjenja štetnih emisija, naša zemlja treba da ulaže i u prilagođavanje, ne samo na današnju već i na buduću – još topliju i sušniju – klimu.

„Iako je trenutno zanemarujemo, adaptacija na klimatske promene je od ključnog značaja za sve građane u našoj zemlji”, zaključuje dr Ana Vuković Vimić.

Izvor: Klima101