0
Ko su ljudi u Srbiji koji zarađuju plate veće od proseka o kojima mnogi maštaju?
Već duže vreme se na internetu polemiše o tome kolika plata je dovoljna za normalan život u Srbiji. Kardiolog sa VMA je skoro pokrenuo diskusiju u kojoj je iskreno rekao kako sa platom od 150.000 dinara ne može pristojno da živi. Dok jedni misle da doktor preteruje, drugi smatraju da to jeste mala plata i da se jedino sa zaradom preko 2.000 evra može lagodno živeti.
Na konto toga, jedan reditor se pitao čime se bave ljudi koji zarađuju toliku platu i kako su došli do tog posla.
„Čime se bave ljudi koji zarađuju više od 2.000, 3.000 evra u Srbiji ili inostranstvu? Kako ste došli do tog posla, koliko vam je vremena/znanja trebalo da dođete do tog nivoa? Da li radite za stranu/domaću firmu, imate sopstvenu firmu?“
Svi znamo da ljudi koji rade u IT industriji imaju najviše zarade ali ovi odgovori su dokaz da je i u drugim branšama moguće doći do plate koja iznosi više od 2.000 evra.
„Product design.
Četiri godine radnog iskustva. Zarada oko 4k. Gore-dole zavisi od toga da li prihvatam dodatne sitne poslove ili ne.
Presrećan sam svojim poslom i verujem da svako može uz malo više truda da se progura u bilo kojoj industriji.
Pročitajte više
Moj početak i saveti za druge: počeo sam da se prijavljujem na random poslove i tada nisam imao nikakvo iskustvo, prijavim se za posao (uglavnom freelance), i onda učim to što su naveli u oglasu. Jer j***** ako me neko pozove da znam da odradim šta sam lagao da znam. I tako sam radio mesecima svaki drugi dan po par sati. Prijavim se, i gledam sitne kurseve i učio teoriju dizajna. I nije mi se niko javio bar nekih pola godine, pa sam ‘nabo’ neki pos’o za 2.5 dolara. I tako malo po malo se to širilo, danas je sve došlo na svoje mesto.
Radim za jednu malu stranu firmu, i par klijenata sa strane po malo. Nekad radim 6-7 sati dnevno, ali uglavnom 3-4 sata efektivnog rada. Kada nema toliko posla, gotivim da učim svašta nešto o poslu jer imam još dosta da naučim i uživam u tome jer sve što me ranije sjebavalo nadoknadio sam jer sam srećan jer mi ide na poslu.
Nemoj niko da se bedači, nikad nije kasno i svako može da uzme nešto da uči, učite stvari koje vas zanimaju, ne jurite odmah za velikom lovom nego malo po malo skupljajte znanje i razvijajte ljubav prema poslu i industriji pa će nadam se sve da vam se namesti što bi se reklo“, napisao je jedan muškarac u odgovorima.
Da je moguće savladati određene veštine čak i preko interneta i dogurati do visoke plate pokazuje ovaj komentar.
„3D generalista.
Variram između dizajna za igrice i Archiviza. Trenutno kombinujem posao u firmi (archiviz) i frilens (game art). Posao nije težak ali zna da bude naporan i zahteva solidnu količinu predznanja, ali mislim da se može naučiti za par meseci preko neta.
Kao grana industrije na domaćem tržištu cena rada je dosta niža nego u inostranstvu, većina mojih kolega radi u firmi par godina da bi nabili portfolio i prešli u frilens, sa tim što u nekim firmama seniori klepaju po 3-4K, tako da tu nisam pametan.
Trenutno gradim portfolio i gledam da se u potpunosti prebacim u frilens. Sam posao je makar meni jako zanimljiv a 3d tehnologije brzo napreduju tako da uvek ima nešto novo da se nauči (i nabije satnica).
Ali ne mogu da ga preporučim nekome ko hoće da zaradi fast easy money na netu, zahteva dosta učenja i cimanja ali payoff je dosta dobar; Kreativan, lak posao koji donosi finu količinu para, uz relativno malo truda.“
Pročitajte više
Sa marketingom nema greške – ova industrija je toliko rasprostranjena i savršena je za pravljenje veće količine novca.
„Marketing, radim kao konsultant za strane firme. Satnicu naplatim između 40-60$. Trebalo mi je zapravo jako kratko, imao sam sreće da iz zezanja u srednjoj napravim uspešan sajt/biznis i odatle je sve krenulo brzo. Sad u 26-oj nemam gde više da napredujem u ovoj sferi.“
„Bavim se marketingom, radim u tech industriji. Na prvoj godini faksa sam počeo da piskaram bezveze neke tekstove, a oduvek sam se ložio na reklame, filmove, pozorište i tako to pa mi se to baš svidelo. Ubrzo sam batalio faks i otkrio da sam ultra ambiciozan kad me nešto zaista zanima, za razliku od faksa.
Do ovog nivoa sam došao posle 3-4 godine, a ukupno sam u poslu nekih 6 godina. Imam svoje klijente, isključivo stranci i uglavnom iz SAD-a. Neke klijente savetujem, nekima vodim timove, a za neke sam baš ja izvršilac (što me najviše smara).
Da, stvarno volim svoj posao (pogotovo od kad direktno radim sa klijentima) i radio bih ga i da nije ovako dobro plaćen — pošto nije, posebno kad živiš u Srbiji i radiš za domaće klijente ili u domaćim firmama — mrtva trka ko manje plaća. Radio sam 3-4 godine tako i bez obzira na to uživao u poslu.“
Jedan reditor tvrdi da nema pravila i da je sve to individualno, odnosno „splet specifičnih okolnosti“.
„Direktor u jednoj banci. Završio faks sa prosekom oko 9.25, ali mi je mnogo više značilo znanje iz MS Office i entuzijazam da preuzmem poslove koje drugi neće. Imao sreće da sam osmislio neka rešenja koja su banci puno značila. Kada je bila frka, radio 96 sati bez spavanja. Sad sam valjda zato na dužem bolovanju. Generalno, nije ti ovo moje referentno ni po kom osnovu. Više je splet specifičnih okolnosti.“
Jedan odgovor je oduševio sve jer pokazuje da je i te kako moguće u bilo kom poslu doći do velike plate.
„Poznajem nekolicinu ljudi sa 1500€+ sa dadžbinama raznih sfera, nijedan programator.
Uzagajivač (legalnih) fensi šmensi bilja/drveća.
Instalater rashladnih/grejnih uredjaja.
Sudija.
Ne znam zvanje žene, ali radi u centrali hipermarketa isključivo treće smene (možda se i svidja šefu).
Električar.
Automehaničar.
Frizer.
Šminkerka.
Preprodavač voća/povrća.
Sve u svemu, koliko sam skapirao nivo zarade je vrlo varijabilan i zavisi isključivo od ambicija, zanimanja za posao, odgovornosti i predanosti u poslu. Što je ova kriva viša, viša su i primanja.
Da dodam, svi bi leba bez motike, ali to ne postoji. Smatram da je čovek jedini taj koji je samom sebi ograničavajući faktor. Ne postoji profesija gde se ne može lepo zaraditi (čak iako si čistač/ica). Ne postoje nikakvi presudni faktori za uspeh, poput završavanja faksa ili nekakvih kurseva. Jedini faktor je karakter čoveka koji se bavi tim poslom.“
***
Bonus video: Mateja Agatonović o piku inflacije i „nebeskim“ platama ljudi na pozicijama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
