52
Uzimanje obroka ili grickalica u satima pred odlazak na spavanje može poslati pogrešan signal organizmu. Umesto da troši energiju, telo tada lakše skladišti masti, a pritom se narednog dana možete osećati još gladnije.
Zbog toga se mnogi pridržavaju pravila da ne jedu posle 19 časova, kako bi podstakli prirodnu sposobnost tela da sagoreva masnoće. Iako zvuči kao urbana legenda, ovo pravilo ima naučnu potporu. Jedna ilustrativna simulacija jasno pokazuje zašto je to tako.
Ako uspete da se izborite sa večernjom glađu, telo ulazi u povoljniji ciklus insulina, pri čemu nivo ovog hormona tokom noći ostaje niži. To usporava varenje i prebacuje organizam u režim sagorevanja masti, što dodatno pojačava efekte zdravih izbora koje pravite tokom dana.
Ovakav ritam ne samo da pomaže u mršavljenju, već smanjuje nadutost i doprinosi osećaju sitosti tokom redovnih obroka, što olakšava odricanje od nepotrebnog grickanja.
Prestanak uzimanja hrane u večernjim satima donosi i benefite slične intermitentnom postu, jer najveći deo dvanaestočasovnog perioda bez hrane provodite spavajući.
Istraživanje Harvardove medicinske škole dodatno je potvrdilo pravilo da ne treba jesti kasno uveče, uz iznenađujuće otkriće da noćno grickanje zapravo povećava glad narednog dana.
U studiji su učesnici podeljeni u dve grupe, one koji su jeli ranije i one koji su večerali kasnije, uz strogo kontrolisanu ishranu. Utvrđeno je da su kod grupe koja je jela kasno zabeležene izražene promene u nivou dva ključna hormona koja regulišu glad, leptina i grelina.
Kasno jedenje smanjuje proizvodnju leptina tokom naredna 24 sata, zbog čega je teže osetiti sitost nakon obroka i odoleti želji za užinom. Takođe je primećeno da ova grupa sporije sagoreva kalorije tokom sna, kao i da se aktiviraju geni povezani sa povećanim skladištenjem masti.
Pročitajte još
Profesor Frank Šir sa Harvardove medicinske škole, glavni autor studije, istakao je da pomeranje obroka za samo četiri sata kasnije ima značajan uticaj na nivo gladi, način na koji sagorevamo kalorije nakon jela i način na koji telo skladišti masti.
Kasno večeranje znači i da organizam vari hranu dok pokušavate da zaspite, što povećava rizik od gorušice i lošeg varenja, podiže nivo šećera u krvi i otežava kvalitetan san.
Ako uspete da prestanete sa jelom u tri sata pre odlaska na spavanje, velika je verovatnoća da ćete se buditi odmorniji, sa više energije i sa primetno užim strukom.
