Što više napredujemo ka EU to nam više izmiče. Ne bavim se političkim pitanjima, niti me iskreno zanimaju, ali smatram da je zadnje vreme da se uvedu određeni zakoni koji moraju da se poštuju, a ne da se obični i pošteni ljudi blamiraju zbog neuređenih pravila. Ovo je trauma koju proživljava svako ko ima iole većeg psa od onih malih ‘’na navijanje’’, Nemam ništa protiv malih pasa ali rasizam u Srbiji mora prestati u svakom smislu. To što smo se mi odlučili da imamo velike pse, ne znači da sa sobom vodimo krvoločne zveri koji će nekoga da pojedu, naprotiv to su sve uglavnom iste ili čak još pitomije životinje od onih malih što ih nose u skupim tašnama.
Pokušavala sam da putujem po Srbiji i odgovori koje sam dobijala od „pet frendli“ smeštaja su urnebesni – od onih „primamo samo male pse“, a vi kada ih pitate kakav je to pas mali i ko o tome odlučuje oni se uglavnom spetljaju, do toga da me pitaju „koliko GRAMA ima moj pas“ ili da mi kažu „možete dovesti psa ako možete da ga nosite“… Mene takvi odgovori intelektualno i životno vređaju. Ja sam ženska osoba van standarda, imam preko 70kg i viša sam od 180 cm, jel to znači da ni mene ne treba da prime u hotel zato što sam „velika“ ili zato što „imam više grama“?
I sve je to bilo smešno, do ovog vikenda kada je kap prelila čašu. Moram samo da objasnim da moj pas ima 30kg i da je , garantujem, čistija od 60% populacije, jer je ona deo moje porodice i njena higijena i zdravlje su mi podjednako bitni kao i moji lično. Niti je agresivna, niti izgleda tako, najstrašnije što može da uradi je da udari repom dok maše od sreće. No, da se vratimo na tu kap ovog vikenda.
Pročitajte još:
Odlazak na nedeljnu kafu sa drugaricom, posle šetnje naših pasa pretvorio se u eksploziju plinske boce u mojoj glavi. Namenski smo se uputili u jedan kafić na Novom Beogradu za koji znamo da je pet frendli i krenule ka ulazu, tu nas je dočekao konobar koji nam nije dozvolio ni da zakoračimo, već je na vratima prišao i vrlo neprijatno rekao: „Ne možete unutra sa tim psom, ovaj pas može, ali taj veliki ne može, ne možete da uđete to piše i na našem sajtu.“
Trebalo nam je par trenutaka da nas prođe šok i da skapiramo šta je hteo da kaže. Pre nego smo krenule na kafu trebalo je da uđemo na sajt, iako moja drugarica tu redovno sa svojim psom pije kafu, mi smo morali tamo da tražimo i dobro čitamo, kao kada vam prodaju neku uslugu pa tamo skroz na kraju napišu jako sitnim slovima kako će vas zapravo prevariti. Nek nam je reko. Nek je on nas izbacio kao da smo došli sa krvoločnim tigrovima koji nisu jeli četiri dana. To je bio trenutak kada sam se prvi put javno posvađala sa nekim zbog njihovog bezobrazluka, jer opet nije imao odgovor na moja logična pitanja:
Koliki pas može da uđe?
Šta je to veliki pas?
Šta će tačno moj pas koji leži pored stolice da uradi što neće mali pas?
Jel znate da vi onda niste pet frendli i da lažete ljude?
Naravno da ni na jedno pitanje nije imao odgovor, a kao za inat u tom momentu dok on nas izbacuje, iz kafića mali pinč iz sve snage histerično laje, ali on je mali fensi pas i to mu je opravdano.
Da moj pas razume šta je taj čovek rekao verujem da bi bila vrlo uvređena, jer ona ne pravi razliku među vama ljudima. Da li ste mali ili veliki, mršavi, debeli ili zgodni, tamnoputi ili beloputi, ružni ili lepi, gej ili strejt, ona će mahnuti repom svakom od vas. A kada je pomazite napuniće vas pozitivnom energijom i ništa vam neće tražiti zauzvrat.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
