Objavljen spisak zemalja u kojima žive najveći narcisi na svet: Na spisku je i Srbija - evo kako smo prošli

Pored Nemačke, među pet zemalja sa najizraženijim narcističkim osobinama našli su se Irak, Kina, Nepal i Južna Koreja. Na suprotnom kraju lestvice, sa najnižim ukupnim nivoima narcizma, nalaze se Srbija, Irska, Velika Britanija, Holandija i Danska. Sjedinjene Američke Države zauzele su 16. mesto, što ih svrstava u gornju trećinu liste, ali ne i među najekstremnije primere.

„Većina onoga što znamo o narcizmu potiče iz istraživanja sprovedenih u zapadnim zemljama, najčešće u SAD“, izjavio je Vilijam Čopik, vanredni profesor psihologije ličnosti na Univerzitetu Mičigen i jedan od autora studije, za BBC Science Focus.

„SAD se često u javnosti navode kao simbol narcizma, pa bi mnogi očekivali da su ubedljivo prve. U stvarnosti, SAD jesu pri vrhu, ali nisu ekstreman slučaj.“

Prethodna istraživanja procenjuju da oko jedna od dvadeset osoba u SAD ispunjava kriterijume za narcistički poremećaj ličnosti.

Ipak, kako ističe Čopik, narcizam nije ravnomerno raspoređen ni u jednoj zemlji. „U svakoj državi postoji širok raspon – ljudi sa izraženim narcističkim osobinama, ali i oni koji su izrazito skromni i samokritični.“

Uticaj uzrasta, pola i društvenog statusa

Analiza je pokazala da su mlađe osobe u svim zemljama sklonije višim nivoima narcizma. Prema rečima istraživača, to može imati i određenu razvojnu funkciju.

„Rana odrasla dob je period u kojem ljudi grade identitet, stiču nezavisnost i bore se za društveni status. U tom kontekstu, osobine poput samopouzdanja i usmerenosti na sebe mogu biti korisne“, objašnjava Čopik.

Razlike su uočene i po polu. Muškarci su, u proseku, češće postizali više rezultate na testovima narcizma nego žene, što istraživači delimično povezuju sa duboko ukorenjenim društvenim predstavama o muškoj dominaciji.

Studija je takođe pokazala da su viši nivoi narcizma češći među ispitanicima koji sebe doživljavaju kao osobe višeg društvenog statusa. Razlog može biti dvostruk: narcistične osobe češće teže pozicijama moći, ali i ljudi na višim pozicijama mogu razviti osećaj da zaslužuju više privilegija i poštovanja.

Dva lica narcizma

Istraživači su narcizam podelili na dve osnovne dimenzije: divljenje i rivalstvo.

Narcističko divljenje odnosi se na osobine koje služe jačanju sopstvene slike o sebi, poput preuveličanog samopouzdanja, potrebe za pohvalama i isticanja ličnih uspeha. Ove osobine bile su najizraženije u Nigeriji, Iraku, Kini, Nepalu i Turskoj, dok su najmanje prisutne u Norveškoj, Danskoj, Irskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji.

S druge strane, narcističko rivalstvo fokusira se na konflikte sa drugima, potrebu za nadmetanjem, odbranu sopstvenog ega i omalovažavanje okoline. Najviše rezultate u ovoj kategoriji imali su ispitanici iz Nemačke, Južne Koreje, Nepala, Iraka i Rumunije. Najniže vrednosti zabeležene su u Srbiji, Meksiku, Kolumbiji, Austriji i Južnoj Africi.

Kolektivizam, individualizam i iznenađujući rezultati

Istraživači su očekivali da će narcizam biti manje izražen u društvima koja naglašavaju kolektivne vrednosti i zajednicu. Međutim, rezultati su pokazali suprotno. Ispitanici iz kolektivističkih kultura u proseku su prijavljivali više nivoe narcističkog divljenja nego oni iz individualističkih društava.

„Ovi nalazi dovode u pitanje pojednostavljenu ideju da je narcizam samo proizvod individualističkih kultura ili da su kolektivistička društva nužno skladna i nesebična“, rekao je Čopik.

„Narcisti postoje svuda, a osetljivost na hijerarhiju u kolektivističkim društvima može dodatno pojačati takve osobine.“

Najkolektivističkije zemlje u istraživanju bile su Senegal, Bangladeš, Maroko, Nepal i Irak, dok su najindividualističkije bile Švedska, Danska, Nemačka, Norveška i Finska.

Studija je takođe pokazala da su viši nivoi narcizma češći u bogatijim zemljama, što bi moglo biti povezano sa većim naglaskom na lična dostignuća i samopromociju.

Na kraju, Čopik ističe da je cilj istraživanja da se narcizam sagleda realnije i složenije.

„Narcizam nije vezan za jednu državu, jednu generaciju ili jedan tip ličnosti“, zaključuje on. „Prisutan je svuda, često na predvidljive načine, a ponekad i iz razloga koje možemo razumeti.“