Iako uravnotežena ishrana, izbegavanja cigareta i aktivan način života mogu potencijalno produžiti životni vek, kraj životnog veka je naprosto neizbežan.
Zahvaljujući napretku medicine životni vek modernog čoveka mnogo je duži od životnog veka naših predaka, piše LADbible.
Kancelarija za nacionalnu statistiku tvrdi da je očekivani životni vek u Evropi od 2020. do 2022. bio 78,6 godina za muškarce i 82,6 godina za žene. Ovo nadmašuje SAD gde životni vek za muškarce iznosi oko 74,8 godina, odnosno 80,2 godine za žene. Ali, samo zato što postoji prosek ne znači da nema anomalija pa je tako Francuskinja Žanin Klamen bila u dubokoj starosti od 122 godine kada je umrla 1997. godine, što ju čini superstogodišnjakom, osobom koja ima 110 ili više godina.
Dok većina ljudi tome nije ni blizu, pitanje je – koliko dugo ljudsko telo teoretski može da živi. 2022. godine naučnici iz singapurske biotehnološke kompanije iz američkog grada Bufalo proučavali su ljudsku otpornost i sposobnost tela da se oporavi od oštećenja. Uz pomoć veštačke inteligencije pregledali su medicinske podatke 100.000 dobrovoljaca da bi procenili maksimalni životni vek čoveka.
Uzimajući u obzir faktore – starosti, bolesti i stila života, otkrili su da se nefde između 120. i 150. godine gubi se sposobnost ljudskog tela da se potpuno oporavi, što znači da osoba više od toga ne može da živi. Druge naučne studije o starenju navode da će rekord za najstariju osobu na svetu vjerojatno biti ponovno oboren do 2100. godine, ali neće svi preživet duboku starost kao Kalmen.
U međuvremenu se testiraju lekovi koji bi mogli da pokušaju da uspore proces starenja tela i teoretski omogućiti da neko živi do 200 godina, ali ideja da ćemo svi doživeti 200 je daleko. Ipak, ako biste uspeli da doživeti 150 godina, to bi bio svojevrstan fenomen, a možda bi se do tada izumeo način da ljudi zapravo žive večno, možda kao roboti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare