Još od 19. veka, Dinaridi imali su reputaciju „Planina divova“. Sveobuhvatna studija o visini ljudi na ovom delu zemlje pokazuje zašto nosi ovaj epitat i ujedno predviđa dalji rast. Najviši ljudi na svetu više nisu Holanđani, već Crnogorci. Kako se Zapadni Balkan ekonomski (i nutritivno) razvija, kako piše "Big Think", neki delovi ovog podneblja mogu biti svedoci da će u budućnosti prosečna visina muškarca biti od 190 cm.
Sve do nedavno Holanđani su važili za najviše ljude na svetu, ali ispostavlja se da je ova konstatacija netačna. Nedavna studija pokazuje da su stanovnici planinskog lanca „Dinarski Alpi“ koji se prostire preko zemalja bivše Jugoslavije viši. A novi podaci sugerišu da je mala planinska država Crna Gora možda već najviša na svetu, piše „Big Think„.
Izuzetan rast ovih planinskih stanovnika fascinira antropologe od kraja 19. veka. U nedavnom članku iz Biologije pod nazivom „Mapiranje planina divova“, istraživači sa Masarikovog univerziteta u Brnu (Češka) i Univerziteta Crne Gore u Niksiču predstavili su do sada najpotpuniju sliku razlika u visini u bivšoj Jugoslaviji i Albaniji.
Prema njihovim podacima, 18-godišnjaci iz Crne Gore trenutno su najviši na svetu (182,9 cm), nadmašujući svoje holandske vršnjake (182,4 cm) za pola centimetra.
I pored svega, Crnogorci se ipak ne ističu po visini među komšijama. 18-godišnji mladići iz Dalmacije, južne regije Hrvatske, imaju 183,7 cm. U Hercegovini su u proseku 183,4 cm. U malom, susednom pojasu koji povezuje Dalmaciju preko južne Hercegovine sa centralnom Crnom Gorom, prosečna visina je čak i iznad 184 cm.
Za razliku od Crne Gore, Dalmacija i Hercegovina su deo većih nacija (Hrvatska, Bosna i Hercegovina) sa nižim prosecima visine. Taj obrazac jakih regionalnih, pa čak i lokalnih razlika bio je očigledan već administratorima austrougarske vojske, koji su beležili visinu svojih regruta.
Na primer, 1895. godine mladići iz Bosne i Hercegovine koji su stupili u vojnu službu bili su u proseku visoki 172,4 cm, što je bilo znatno iznad prosečnog rasta regruta iz celog Carstva 1890. (165,1 cm), pa čak i iznad standardne visine muškaraca iz severne Evrope u istoj starosnoj dobi (približno 170 cm).
Međutim, regruti iz Tuzle (171 cm) bili su niži od onih iz susedne Hercegovine (175 cm). A nakon Prvog svetskog rata, istraživanja na planinama Durmitor (u severozapadnoj Crnoj Gori) na muškarcima starosti od 18 do 40 godina dala su prosečnu visinu od 176,7 cm, što je rast koji su industrijalizovane nacije severne i zapadne Evrope dostigle tek 1950-ih godina i 1960-ih.
Minerali, predložio je antropolog sa Harvarda Karlton Kuns 1920-ih. On je primetio da su viši ljudi u regionu živeli na krečnjačkoj podlozi, dok su niži Albanci živeli na peščari. Najnoviji podaci sugerišu da su dijeta i genetika verovatniji uzroci.
Visina je nasledna i veoma podložna uticaju životne sredine. Kao primer poslednjeg, treba uzeti u obzir efekat industrijske revolucije. Među mnogim posledicama, dobrim i lošim, bilo je opšte poboljšanje nutritivne situacije širom Evrope. Kao rezultat toga, prosečna visina u mnogim evropskim zemljama porasla je za 10 do 17 cm od kraja 19. veka.
Zbog razlika u ishrani među svojim verskim zajednicama, Bosna i Hercegovina pruža fascinantan prizor o uticaj ishrane na visinu. Svinjetina je glavni izvor proteina, ali se njena konzumacija smatra halal (zabranjena) u muslimanskoj tradiciji. Ovo bi objasnilo razliku u visini od 2,2 cm između većeg muslimanskog dela Sarajeva (181,8 cm) i njegovih uglavnom srpskih istočnih periferija (184,0 cm). Takođe, u drugim verski mešovitim delovima zemlje (oko Goražda i Mostara), muslimani se ispostavljaju 2-3 cm niži od svojih suseda Srba ili Hrvata.
Genetika takođe igra ulogu — tačnije, frekvencije I-M170, veoma stare haplogrupe muške loze koja se može pratiti do lokalne Gravetijanske kulture, koja datira još od gornjeg paleolita. Raspodela I-M170, koja dostiže svoj globalni frekventni vrh (70,9%) u Hercegovini, bolje objašnjava izuzetnu visinu od distribucije minerala u tlu, koja se ne poklapa sa regionalnom distribucijom visine.
Albanija je donekle po istraživačima anomalija, jer izgleda da Albanci ne postižu iste visine kao njihovi direktni susedi u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Međutim, to je dobrim delom zbog duge istorije izolacije i deprivacije u stilu Severne Koreje u Albaniji, koja je trajala od kraja Drugog svetskog rata (1945) do pada komunizma (početke 1990-ih), i koja je zadržala status u mnogim regionima Albanije na „srednjovekovnom” nivou. Za referencu, kaže se da je prosečni muškarac iz Severne Koreje oko 3 do 8 cm niži od svog južnokorejskog kolege.
Kako se ekonomsko bogatstvo Albanije poboljšalo u poslednje tri decenije, tako se popravio i prosečna visina njenih građana, kao što pokazuje gornja mapa. Dok Albanija sustiže svoje susede, studija jasno ukazuje da su „srednje vrednosti visine na Zapadnom Balkanu među najvišim koje su ikada zabeležene u bilo kojoj ljudskoj grupi“, a sudeći po nedavnim poboljšanjima u lokalnoj ekonomiji i nutritivnoj situaciji , „region… još uvek nije dostigao svoj maksimalni potencijal u smislu fizičkog rasta.“
Uskoro bi dobro uhranjeni mužjaci u Hercegovini i Dalmaciji mogli dostići prosečnu visinu od oko 190 cm, predviđaju istraživači. A Crnogorci? „Sudeći po mjerenjima regruta u glavnom gradu Podgorici rođenih šezdesetih godina prošlog veka, visina crnogorskih muškaraca raste po stopi od 1,7 cm po deceniji.
Holanđani su već na vrhu „indeksa proteina“, odnosa između dnevne količine proteina iz mlečnih proizvoda i svinjetine/pšenice, što je najjači nutritivni prediktor visine. Taj indeks je generalno i dalje veoma nizak na Zapadnom Balkanu. Dakle, izgleda da će Dinarske planine nastaviti da rađaju još više divove, čvrsto potičući Holanđane u titulu „ranije najviših ljudi na svetu“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare