75
Evropske zemlje poznate su po kvalitetnom obrazovanju, bogatoj kulturi i najsavremenijoj tehnologiji, ali često su i najskuplje destinacije za studiranje u inostranstvu, posebno za studente iz država koje nisu u EU. Kao najpovoljnije izdvojene su Nemačka, Slovenija, Grčka, Estonija, Poljska i Portugal.
Milioni studenata svake godine odlučuju da nastave visoko obrazovanje u inostranstvu, a iznova se pokazuje da je pristupačnost jedan od primarnih faktora koji utiču na njihove izbore. Zato je portal Educations.com napravio listu najjeftinijih zemalja za studiranje u Evropi.
Kako je napomenuto, na izbor je uticalo pet važnih faktora: školarine za državljane EU/EEA i Švajcarske; školarine za studente koji nisu iz EU/EEA; troškovi života (smeštaj, hrana, prevoz itd.); dostupnost stipendija, kredita i studija koje finansira država; ukupan kvalitet međunarodnog studentskog iskustva.
Naglašeno je da su u pitanju proseci, te da „vaše studiranje u inostranstvu u Evropi može koštati više ili manje u zavisnosti od vaših ličnih okolnosti i načina života, a dosta je značajan i momenat sreće (tj. mogućnost pronalaženja pristupačnog smeštaja pre nego što se zauzmu sva mesta, ili dobijanje dobrog studentskog posla). Zato se preporučuje da istražite konkretnu zemlju, grad i univerzitet na kojem biste želeli da studirate pre nego što donesete konačnu odluku“.
Pa, evo liste najjeftinijih zemalja za studiranje u Evropi.
Od bogate kulture i istorije do svetski poznatih univerziteta koji stoje na čelu modernih istraživanja – mnogo je razloga što je Nemačka čest izbor studenata. Takođe, mnogo je razloga što je Nemačka prva preporuka na spisku najjeftinijih zemalja za studiranje u Evropi.
Pre svega, većina javnih univerziteta je potpuno besplatna, osim male naknade za studentske sindikate, koja pokriva stvari kao što su univerzitetske usluge i prevoz.
Zatim, međunarodna studentska zajednica u Nemačkoj je dosta velika, tako da postoji mnogo programa koji se u potpunosti izvode na engleskom, a većina nemačkih univerziteta takođe organizuje kurseve učenja jezika za one koji žele da ulože vreme i energiju u učenje nemačkog.
U Nemačkoj postoje mnoge stipendije, grantovi i mogućnosti zapošljavanja. Nemački državljani i državljani EU, kao i stranci u određenim slučajevima, imaju pristup Saveznom programu finansijske pomoći studentima, koji nudi brojne grantove i beskamatne zajmove.
Studenti iz EU, EEA i Švajcarske mogu da rade do 20 sati nedeljno tokom studiranja, dok studenti izvan ovog regiona mogu da rade do 120 radnih dana godišnje.
Procena troškova života za studente je 800 do 1.000 evra.
Međunarodni studenti koji žele da studiraju u Sloveniji dobiće odlično obrazovanje po ceni mnogo nižoj od većine Evrope, piše portal. Školarine ne plaćaju slovenački državljani, državljani EU/EEP/Švajcarske, kao ni državljani Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.
Ostali plaćaju, ali manje iznose nego u većini drugih evropskih zemalja, a da bi se pokrili ti troškovi, u Sloveniji postoje mnoge mogućnosti stipendiranja koje ciljaju na međunarodne studente, kao što su Zoisova stipendija Univerziteta u Ljubljani, Ad futura stipendija za studiranje u inostranstvu i brojne stipendije zasnovane na bilateralnim sporazumima između Slovenije i drugih zemalja.
Pritom, najveća ušteda je na troškovima života koji su ovde značajno niži nego u većini zemalja s liste. Slovenija je, navodno, 20-50% jeftinija od Nemačke. Procena je da su mesečni troškovi za studenta u Sloveniji 400 do 700 evra.
Strani studenti u Sloveniji mogu naći honorarne ili privremene studentske poslove preko studentskih službi, karijernih centara pojedinačnih univerziteta ili direktno kod poslodavaca. U proseku možete očekivati da ćete zaraditi između 350 i 500 evra mesečno radeći u Sloveniji.
Sa svojim čudesnim plažama, toplim vremenom i ukusnom mediteranskom hranom, ali i duge istorije i tradicije visokokvalitetnog obrazovanja, Grčka je popularan izbor za mnoge međunarodne studente.
Na grčkim univerzitetima ne postoje školarine za studente iz EU/EEA/Švajcarske, a oni koji plaćaju školarinu u proseku plaćaju samo oko 1.500 do 3.000 evra godišnje. U Grčkoj postoji mnogo programa na engleskom, ali kursevi modernog grčkog jezika su takođe dostupni širom zemlje za one koji žele da steknu kompletno međunarodno iskustvo.
Međunarodni studenti mogu da rade do 20 sati nedeljno tokom semestra, odnosno do 40 sati (puno radno vreme) tokom sezone letnjih raspusta. Prosečna plata je između 500 i 700 evra mesečno u zavisnosti od grada i posla, a Grčka nudi dosta mogućnosti i za stipendiranje.
Cene u Grčkoj imaju tendenciju da budu veoma povoljne, naravno, van najvećih turističkih destinacija. U proseku, možete očekivati da ćete potrošiti 450 – 750 evra mesečno na troškove života.
Estonija se polako se penje u rangu zemalja koje obezbeđuju kvalitetno obrazovanje za međunarodne studente na budžetu. Svi programi koji se izvode na estonskom su potpuno besplatni, bez obzira na nacionalnost, a školarine za programe na engleskom su relativno razumne – od 1.600 do 7.500 evra godišnje, uz mnoge mogućnosti stipendija i kredita koji pomažu u ublažavanju nekih troškova.
Estonija je takođe odličan izbor za studente koji žele da izgrade karijeru u tehnološkoj industriji, pošto je zemlja poznata po svom pragmatičnom pristupu tehnološkom razvoju i snažnom start-up ekosistemu. Često se naziva „administrativnim rajem“, pošto se gotovo svaki birokratski zadatak može obaviti u nekoliko klikova.
Troškovi života u Estoniji su prilično niski u poređenju sa ostatkom Evrope (800-1.000 evra), a osim toga, stranim studentima nisu potrebne nikakve dodatne dozvole za rad dok studiraju u Estoniji i mogu da rade neograničeno vreme sve dok to ne ometa njihovo studiranje. Studenti mogu očekivati da će zaraditi između 550 i 1.500 evra mesečno. Studenti koji nisu iz EU mogu čak i da ostanu u Estoniji dodatnih 9 meseci nakon diplomiranja da traže posao.
Studenti koji studiraju na poljskom jeziku ne plaćaju školarinu bez obzira na nacionalnost, što je odlično za studente koji traže jedinstveno međunarodno iskustvo. Većina doktorskih programa je takođe besplatna. Programi na engleskom, pak, mogu koštati nekoliko hiljada evra godišnje u zavisnosti od univerziteta i programa (2.000-5.000 evra godišnje). Dostupne su mnoge mogućnosti za stipendije i kredite koje pomažu međunarodnim studentima i studentima na razmeni da plate svoje studije.
Doduše, plaćanje školarine kompenzuje se onim što uštedite na životnim troškovima, pošto su cene u Poljskoj neke od najnižih u Evropi, posebno u poređenju sa ostatkom EU. U proseku će vam trebati između 300 i 700 evra mesečno, što je čini jednom od najjeftinijih zemalja za studiranje u inostranstvu u Evropi.
Studenti u Poljskoj mogu da rade do 20 sati nedeljno dok pohađaju nastavu ili puno radno vreme tokom tri meseca letnjeg raspusta.
Ako želite da čujete više o studiranju u Poljskoj kao međunarodni student, pogledajte Renatinu priču. Ona je ambasadorka za studije u inostranstvu iz Severne Makedonije koja je učestvovala u nekoliko međunarodnih razmena studenata, uključujući i jednu u Poljskoj.
Osim što je najbolja zemlja za ostariti, Portugal je odlična destinacija za studiranje u inostranstvu za studente sa niskim budžetom, koja se može pohvaliti odličnim kvalitetom obrazovanja i toplom i gostoljubivom kulturom, a sve to po razumnoj ceni.
Školarine u Portugalu su oko 550 – 3.000 evra za državljane EU/EEP/Švajcarske, i 3.000 – 7.000 evra za studente iz zemalja van EU. Međutim, neki privatni univerziteti uopšte ne naplaćuju predavanja u zavisnosti od ocena studenta.
Državljanima izvan EU/EEA/Švajcarske koji studiraju u Portugalu uz studentsku vizu je dozvoljeno da rade do 20 sati nedeljno tokom studija i punih 40 sati tokom leta.
Postoje mnoge javne i privatne stipendije dostupne za međunarodne studente koji žele da studiraju u Portugalu. Neke finansira država, neke nude pojedinačni univerziteti, druge su zasnovane na zaslugama, a neke su postavljene za studente u određenim oblastima, kao što su stipendije za studije portugalskog jezika i kulture.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, studiranje u Portugalu je prilično jeftino u poređenju sa ostatkom Zapadne Evrope. Troškovi života će vas koštati 500 – 800 evra u proseku mesečno.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
