0
Bezbednosne kamere postavljene na kući u gradu Agadiru na jugozapadu Maroka zabeležile su bljesak plave svetlosti koji se na nebu pojavio tri minuta pre nego što je razorni zemljotres magnitude 6,8 pogodio sela u planinama koja su od grada Marakeša udaljena 72 kilometra južno.
Kako piše CNN, izveštaji o “bljesku pre zemljotresa” sežu vekovima u prošlost do stare Grčke.
Ovi izlivi jarkog, rasplesanog svetla u različitim bojama dugo su zbunjivali naučnike i još uvek nema konsenzusa o tome šta ih izaziva, ali su “definitivno stvarni”, rekao je Džon Der, geofizičar u penziji koji je radio u američkom Geološkom institutu. On je i koautor nekoliko naučnih radova o ovoj temi.
“Da li ćete videti te bljeskove zavisi od mraka i drugih činilaca”, dodao je.
Rekao je da nedavni video iz Maroka izgleda kao “svetla zemljotresa” snimljena sigurnosnim kamerama tokom zemljotresa 2007. u Peruu.
Huan Antonijo Lira Kačo, profesor fizike na Univerzitetu Universidad Nacional Mayor de San Marcos u Peruu, koji je proučavao ovaj fenomen, rekao je da su video snimci mobilnih telefona i raširena upotreba sigurnosnih kamera olakšale proučavanje ovih bljeskova.
“Pre četrdeset godina to je bilo nemoguće. Da ste rekli da ste ih videli, niko vam ne bi verovao”, kazao je.
Der je u jednom od svojih radova naveo da ova svetla uoči zemljotresa mogu imati različite oblike. Nekad mogu da liče na munje, a ponekad mogu biti poput svetlosne trake u atmosferi nalik polarnoj aurori.
Pročitajte još:
Ponekad takođe mogu izgledati kao svetleće kugle koje lebde u vazduhu ili kao mali plamenovi koji trepere ili puze duž ili blizu tla ili veći plamenovi koji izviru iz zemlje.
Video snimljen u Kini malo pre potresa u Sečuanu 2008. prikazuje svetleće oblake kako lebde nebom.
Der i kolege su prikupili podatke 65 američkih i evropskih zemljotresa, povezanih s verodostojnim izveštajima o svetlima zemljotresa koji datiraju iz 1600. godine. Svoj rad su objavili 2014. u časopisu Seismological Research Letters.
Istraživači su otkrili da je oko 80 odsto proučavanih ovih bljeskova uočeno kod potrese magnitude veće od 5,0. U većini slučajeva, fenomen je primećen neposredno pre ili tokom seizmičkog događaja, a bio je vidljiv do 600 kilometara od epicentra.
Studija je takođe pokazala da je verovatnije da će se ovi bljeskovi pojaviti na ili u blizini rascepnih dolina, mesta gde je – u nekom trenutku u prošlosti – Zemljina kora bila razdvojena, a ne u području gde se spajaju tektonske ploče, gde se događa veliki broj snažnih zemljotresa.
Friedeman Freund, Derov saradnik i pomoćni profesor na Univerzitetu San Hose i bivši istraživač u NASA-inom istraživačkom centru Ames, došao je do jedne teorije o potresnim svetlima.
Kada se određeni nedostaci ili nečistoće u kristalima u stenama izlože mehaničkom naprezanju – kao što je tokom nakupljanja tektonskih naprezanja pre ili tokom velikog zemljotresa – oni se raspadaju i stvaraju električnu energiju.
Stena je izolator koji, kada se mehanički pritisne, postaje poluvodič, rekao je.
“Pre potresa, ogromne količine stena – stotine hiljada kubnih kilometara stena u Zemljinoj kori – izložene su opterećenju i naprezanja izazivaju pomeranje mineralnih zrnaca, a to je kao uključivanje baterije”, objasnio je u članku iz 2014. za The Conversation.
Druge teorije o tome šta uzrokuje zemljotresna svetla uključuju statički elektricitet proizveden lomljenjem stena i emanaciju radona, između ostalog.
Još uvek ne postoji konsenzus među naučnicima oko toga što zaista uzrokuje ove bljeskove.
