"Leto 2022. u Srbiji biće u tri najtoplija do sada"

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u Srbiji prognozira veoma toplo i sušno leto sa temperaturama iznad višegodišnjeg proseka i nižom količinom padavina. Prema meteorološkim kriterijumima jun, jul i avgust su meseci koji čine „letnju sezonu”, a po svemu sudeći građani Srbije treba da se pripreme na velike vrućine.Proračunima temperature u naredna tri meseca bavili su se i meteorolozi u sklopu projekta Intergrisani sistem agrometeoroloških prognoza – IAPS, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni navode da postoji 75% šanse da jun, jul i avgust ove godine budu topliji od istog perioda 2017. i 2021. godine.„Postoji velika verovatnoća da će leto 2022. u mnogim predelima Srbiji biti u tri najtoplija leta, a u nekim i rekordno toplo”, kazala je za portal Klima 101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.„Ovako toplo leto znači da se u nizijskim predelima može očekivati da ukupno bude i više od 60 tropskih dana kada temperatura prelazi 30 °C, a čak oko 15 do 20 dana sa veoma visokim temperaturama, tj. preko 35 °C, u zavisnosti od lokacije. Lokalno su mogući i veći ekstremi. Ove procene se oslanjaju na ‘najverovatnije’ ishode sezonskih prognoza”, pojasnila je.Temperature će u pojedinim mestima oboriti čak i rekorde iz najtoplije 2012. godine, kada je poljoprivredna proizvodnja pretrpela gubitke od preko 2 milijarde evra. Velike vrućine su najčešće praćene sušama pa stoga ne čudi da će predstojeće leto, prema projekcijama autora sezonske prognoze, verovatno biti sušnije nego leto 2017. godine tokom koga su gubici u poljoprivredi zbog suše premašili milijardu evra.Mnogi se sećaju leta 2017. i 2021. kao pakleno vrućih, ona se svrstavaju se među pet najtoplijih od početka meteoroloških merenja kod nas i mogla bi da budu dobar pokazatelj ovogodišnjih vrućina – u leto 2017. našu zemlju je pogodilo pet toplotnih talasa, dok je prošle godine registrovano četiri. Vredno je pomenuti i da je sredinom prošlog veka u Srbiji tokom leta uglavnom beležen tek po jedan toplotni talas, a nisu bile retke godine u kojima čak nije beležen nijedan. Sada su međutim letnji toplotni talasi postali česta pojava.Ni najhladniji srpski grad, Sjenica, nije imun na globalno zagrevanje. Od 1961. do 1990. tamo gotovo da i nije bilo dana sa temperaturama preko 30 °C. Od početka 21. veka situacija se promenila. „Od 2000. tropski dani u Sjenici počinju da se javljaju u dvocifrenom broju. Velika je verovatnoća da će ih ove godine biti između 15 i 25”, upozorila je dr Vuković Vimić.Klimatske promene dovode do sve viših temperatura u našoj zemlji. „Srednja letnja temperatura u Srbiji je u periodu 2011-2020. bila za 2,4 °C viša u poređenju sa periodom 1961-1990”, navela je sagovornica portala.Procenjuje se da šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. iznosi preko 7,8 milijardi evra. Ekonomski najrazornija dešavanja kod nas pretežno se povezuju sa sušama koje izazivaju propale žetve ili znatno umanjene poljoprivredne prinose. Sudeći prema najavama meteorologa i tokom ovog leta će se poljoprivrednici sresti sa sličnim problemima.Srednja temperatura – kako u Srbiji, tako i u svetu – nastaviće da raste kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva i oslobađanja ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte od početka industrijske revolucije. Da bi se izbegli najgori negativni efekti po društvo i planetu, neophodno je nastaviti globalnu borbu da se globalno zagrevanje zaustavi na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom.***Bonus video: Albanija, Crna Gora, Hrvatska i Grčka: Letovanje van sezone jeftinije 30 posto

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=albanijacrnagorahrvatskaigrkaletovanjevansezonejeftinije30poto-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3480104"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram