3
U Austriji, Nemačkoj, ali i Hrvatskoj se u susret Svetom Nikoli pojavljuju jezivi "krampusi" - muškarci oblače krzna, na glavu stavljaju zastrašujuće, rogate i iskežene maske i prolaze kroz sela praveći buku, plašeći publiku, a nekad je, bogami, i šibaju po nogama.
Krampus je, navodi Vikipedija, rogato, antropomorfno biće u folkloru srednje i istočne Evrope koje u vreme Adventa plaši decu koja su se loše ponašala.
„Pomažući Svetom Nikoli, odnosno Deda Mrazu, oni posećuju decu u toku noći 5. decembra, pri čemu Sveti Nikola nagrađuje dobru decu lepim poklonima kao što su pomorandže, suvo voće, orasi i čokolada, dok nevaljala deca dobijaju brezov štap od Krampusa“, navodi se.
Neki folkloristi i antropolozi pretpostavljaju da se Krampus javio pre pojave hrišćanstva. Pun kufer piše da se „svetom Nikoli pridružio tek u 17. veku, a do tada je odmetnut iz paganskog sveta, verovatno nordijske mitologije, lutao hrišćanskim, s čime Crkva nije baš bila zadovoljna pa je kozolikog demona s lancima i šibama od 12. veka pokušala da izbaci iz narodnog sećanja i običaja“.
Kad su se spojili na putovanju Evropom (zapravo bivšom Habsburškom monarhijom jer u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu sveti Nikola decu posećuje s Crnim Petrom, u Nemačkoj najčešće sa Slugom Rupertom), bila je to dobitna kombinacija i za Crkvu i za roditelje kao pomoć u odgoju, navodi Pun kufer. Uz malu izmenu – Krampus više nije bio paganski demon ili rođak mitološkog Pana, nego zvanični hrišćanski demon, kojeg je stvorio sam Đavo kako bi plašio decu.
Paralelno, ušao je i u pop kulturu kroz priče i filmove, a danas se u nekim mestima tradicionalno održavaju i svojevrsne „parade“ krampusa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
