Smrdibube ili smrdljivi Martini, kako ih još zovemo, su i ove godine uzrok velikog nezadovoljstva među ljudima. Najezda ovih buba ne jenjava već nekoliko godina. Kako grane prvo sunce, pa sve do mrazeva i prave zime mi se borimo protiv smrdibuba i u kućama i stanovima, ali i u dvorištima, baštama i voćnjacima. Svi se pitamo - gde su te smrdibube bile kada smo bili mali i kako sada da se izborimo sa njima, objašnjava nam dekan Biološkog fakulteta prof. dr Željko Tomanović.
Kako da znamo šta privlači smrdibube u naše domove u ovom periodu objasnio nam je dekan Tomanović. Smrdibube uglavnom traže skloništa i mesta da prezime. Ako niste znali, postoji pet hiljada različitih vrsta, dok je kod nas prisutno oko hiljadu.
„Međutim, ovo nije naša domaća vrsta smrdibube koja je tu, već uneta iz Japana, Kine… Taj deo Jugoistočne Azije je njena postojbina i ona je preneta pre više od 20 godina i u Ameriku i u Evropu, te se dalje širi” tvrdi dekan prof. dr Željko Tomanović.
Sedam, osam godina su smrdibube prisutne kod nas, a kako kaže profesor problem je što to vrsta čija je postojbina uglavnom topliji krajevi, te kada dođe jesen i hladnije vreme smrdibube traže mesto gde je toplo.
Najezda smrdibuba je zato uglavnom preusmerena na naše stanove, jer u velikim gradovima one i nemaju mnogo gde sa se sakriju. Tako da one na sve načine ulaze u stanove, a ima ih više u onim zgradama i porodičnim kućama oko kojih je prisutno zelenilo i rastinje.
Često se postavlja pitanje da li smrdibuba ujeda ili su njen neprijatan miris i ružan zvuk krila dok leti najgore osobine ovih napasti. Ipak, mnoge brine ujed smrdibube i moguće posledice koje može nositi sa sobom.
Prof. dr Željko Tomanović nam objašnjava da nema razloga za brigu, te iako nam deluju zastrašujuće one ne ujedaju.
„Svakako ih ne treba uzimati u ruke, bilo bi dobro staviti rukavice pre bilo kakvog kontakta sa njima. Ali generalno su potpuno bezopasne.”
Postoji razlog zašto je pojava smrdibube učestala u kućama i zgradama oko kojih ima zelenila. Smrdibube u stvari i privlače biljke jer je to njihov primarni izvor hrane. One se hrane sisajući biljne sokove, zato ih možemo pronaći u drveću i grmlju u parkovima gradova. A, u ruralnijim predelima su svuda, najčešće stacionirane u baštama i voćnjacima. Tada se hrane voćem i povrćem i čine nažalost veliku štetu uzgajivačima.
Zato su smrdibube jedan od većih problema poslednjih godina, posebno onima koji svoju baštu žele da uzgajaju na organski i potpuno prirodan način bez korišćenja hemije i pesticida. A, čak i oni koji nemaju problem da koriste otrove protiv insekata tvrde da se smrdibube vrlo često adaptiraju i naviknu, te pesticid gubi dejstvo i mora da se menja.
Deluje nam kao da su smrdibube besmrtne, jer su malte ne prisutne tokom cele godine. Ali one žive svega nekoliko meseci, a kada zahladi i sakriju se u naše kuće, smrdibube tako uspevaju da prežive zimu.
Nakon parenja mužjaka i ženke smrdibube, ženke polažu jaja nakon oko mesec dana nakon dostizanja zrelosti. Ženka obično izbacuje jednu masu jaja, mada se dešava da to nekada budu i dve, a tokom svog života može da položi i više od 260 jaja.
Jaja smrdibube su sitne i bele su boje i prilepljena su jedna za druga, ali i za podlogu. Ženke ih ležu tako grupisano, te imaju izgled koji podseća na saće pčela. Uglavnom se jaja izgledu negde u šupljinama, u ćoškovima od nameštaja i teško pristupnim lokacijama u kućama. Dok je u prirodi to više u smotanom lišću ili pukotinama i šupljinama u drveću.
Najbolje je kada ih vidite, jednostavno prignječite i tako uništite.
Dekan Biološkog fakulteta savetovao nas je kako protiv smrdibube i vrlo je jednostavno. Najbolje ih je fizički izbaciti iz stana. Te iako deluju zastrašujuće i generalno nije prijatno doći u susret sa njima, ipak je to najbolje rešenje.
„Nije preporučljivo korišćenje nekih insekticida”, rekao je profesori. Kako savetuje, važno je izbeći direktan dodir sa kožom dok se smrdibube izbacuju. I naravno, mrežice na prozorima i komarnici na vratima su vrlo efikasna preventivna mera.
Dok mnogi preporučuju i domaće rešenje. Sitno seckani beli luk ostavite da prenoći u flašici vode i ujutru dodate malo limuna. Sa dobijenim rastvorom naprskajte predele oko prozora – sa spoljašnje strane i smrdibube neće prići. Naravno, ovo traje svega nekoliko dana tako da ćete morati da ponovite postupak kroz 3-4 dana.
Čak i ukoliko pozovete stručnjake i obavite dezinsekciju čitavog svog doma – opet je vrlo moguće da će se smrdibube vratiti.
Možda se pitate da li se neka druga životinja hrani smrdibubom ili je njen prirodni neprijatelj. Bubamare se na primer hrane jajima smrdibube, te ukoliko primetite bubamare u stanu ili u bašti – nemojte ih odatle terati.
Prof. dr tvrdi da kako se unesu i smrdibube u neku zemlju, tako se unese i njihov prirodni neprijatelj iz tih krajeva.
„Tako da su prisutne i parazitske ose i neki predatori na severu u Italiji, u Sloveniji i oni se šire, tako da će u nekom trenutku sigurno doći i kod nas. A, možemo da se nadamo i da će se njihova brojnost regulisati. Kada neka vrsta uđe na neki prostor gde nema prirodne neprijatelje, onda se ona veoma brzo širi, što je i slučaj kod smrdibube.”
Takvi obrasci u prirodi postoje i tako se uspostavlja prirodna ravnoteža među vrstama. Teško je predvite kada će do toga doći, ali prema rečima profesora možemo da se nadamo za koju godinu.
„Insekti ne poznaju granice. To je neki prirodni proces, ne možemo ih sprečiti. Smrdibube ne možemo ukloniti. One su ovde i ostaće trajno ovde. Samo je pitanje te brojnosti i štete.”
Otrov specijalizovano za smrdibube ne postoji, uglavnom se koriste isti kao i za sve ostale bube.
Insekticid za smrdibube nažalost nije trajno rešenje. One se uglavnom prskaju, te tako uništavaju. Međutim, korišćenje insekticida na duže staze i nema neke svrhe s obzirom da ćete iznova i iznova kupovati nove flašice dok će se one iznova i iznova vraćati. Insekticidi deluju trenutno i efikasni su ukoliko npr. imate problem sa najezdom u jednom delu terase, ili tome slično. Tada ima smisla naprskati ih i rešiti ih se momentalno.
Mnogi uzgajivači voća i povrća imaju velike probleme sa ovim napastima u bašti. Ne samo da jedu lišće mladih biljaka, nego su i prave smetnje za razvoj ploda. Hrane se cvećem povrća tako da samim tim sprečavaju rađanje u onom broju koji se očekuje. Uglavnom se i za njih koriste pesticidi, kao i za sve ostale. Dok je pri kupovini rastvora u poljoprivrednoj apoteci dobro naglasiti protiv koje napasti se borite te da imate posla sa smrdibubom, tako da vam mogu preporučiti najbolje sredstvo.
Smrdibube na paradajzu su glavobolja za sve uzgajivače i poljoprivrednike.
Osim već pomenutih pesticida, mnogi uzgajivači tvrde da je dobro rešenje i mešavina vode i praška za pecivo. Te na svakih par dana prskati paradajz i navodno se šteta koju smrdibube čine u baštama svodi na minimum.
Zamke za smrdibube su se pokazale veoma efikasnim za ubijanje, doduše već prisutnih smrdibuba.
Možete ih kupiti u specijalizovanim prodavnicama, te okačiti na oko metar visine oko povrća u bašti. One uglavnom sadrže feromone, koji privlače smrdibube i tako im ove napasti ne mogu odoleti.
Ipak postoji još jedna zamka za ove bube koju možete sami napraviti kod kuće. U jednu posudu sipajte vode i deterdženta za suđe, te napravite malo sapunice. Iznad nje namestite izvor svetlost i namestite u sobu gde imate problem. Smrdibube ne mogu odoleti ovome i ujutru vas očekuje posuda puna buba.
Nim je drvo poreklom iz Indije i poznato je po svom insekticidnom dejstvu. Ova zimzelena biljka koja tera smrdibube postala je sve popularnija na našim prostorima. Ukoliko ne želite da nabavite sadnicu, ili jednostavno nemate gde, možete i rastvoriti malo ulja ovog drveta sa vodom i deterdžentom i tako ćete efikasno terati smrdibube.
***
Bonus video: Skriveni biser prirode u srcu Srbije – vodopad Veliki Buk
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: