"In memoriam" pesma Mike Antića: Jedan neverovatan gad

"Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi 'In memoriam'. I u svim ostalim svojim pesmama", napisao je jednom prilikom Miroslav Mika Antić.Ipak, baš ta "In memoriam" pesma mogla bi da iznenadi poštovaoce njegovog lika i dela, a možda i da im ga dodatno približi - pročitajte pesmu u kojoj je legendarni Mika Antić spakovao priču o samom sebi.https://www.youtube.com/watch?v=Xo04ltgCH_M

In memoriam

Postoji jedan neverovatan gad koji se zoveMiroslav AntićŽdere moj hleb pravi moju decu nosi mojaOdelaSa mojom ženom leže u krevet na mojeRođene očiJer zna da sam tog trenutka sigurno negdeDaleko u LenjingraduI taj Antić što me je upropastio i kaoPisca i kao čovekaDakle taj koji će na kraju leći u mojuSopstvenu grobnicuPita me jedno jutro šta vam je boga muČovečeIzgledate mi nekako bolesniA šta se izvinite za izraz baš njega tičeKako je meniI dokle mi jeO meni se najlepše brinu oni koji meOstavljaju na miruA on pere ruke mojom rakijom ima ključ odMog ateljeaLjudi taj me tera da čitam knjige petlja saMojim plavušamaDere se u mojoj kući ogovara me svaštaLažeDeca mi liče na njega a on nosi kravatuBrije se poznaje neke ljude radiSvako jutro se tušira pravi se da zna sveO zenbudizmuPrevodi knjige čini mu se da ima prijateljeMom sinu zamislite svinjariju mome jedinomSinu kupuje sladoledBio sam mornar bežao sam ili odem na primerU ParizPokrijem se ćebetom preko glave pustim brkoveA on me i tu pronađe u nekoj ulici ŽoliveU nekom bednom hoteluI vrati kući i rasplače meMati moja Melanija koja ne zna da je rodila meneA ne njegaViše ga voli više mu veruje i on to još kakoKoristiA on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojojJa dižem spomenikOn je ta uvažena životinja kojoj ja pišemBiografijuOvako popljuvan i sam i do krajnosti zgađenŠto moram da mu javno pozajmim oči i dušuI ono malo para koje sam jedva pozajmioKad sam ja na primer skočio sa PetrovaradinskeTvrđaveOn je uskakao u đačke čitankeKad me je doktor Savić lečio od alkoholaOn se pravio kao da ima neke veze sa filmomGde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukamPristajao je na kompromise cerekao se naPrijemimaPrimao je moje nagrade mešao se u moje snoveJedan licemerJedan stvarni licemerJedan provincijalacJedan koji je trpeo sve ono što ja nikada nećuTrpetiI koji sada tako fino žuri da crkne umesto meneDa bi umesto meneSvinja jednaDa bi umesto mene što pre jedini živeo.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram