Nisu u junu samo Lego, H&M i slogani i logotipi banaka u duginim bojama. Ovog Meseca ponosa imamo i burek u bojama Prajd zastave, a sve zahvaljujući Nikolasu Nikicu, Albancu poreklom iz Crne Gore koji živi i radi u Njujorku, a koji obožava Balkan, našu tradiciju i kulturu.
PROČITAJTE JOŠ
Gej Albanac koji živi u Americi gde radi kao advokat, a tokom slobodnog vremena kuva za svoje prijatelje i supruga, potrudio se da i Balkan spoji ponos i tradiciju, i to kroz burek – ili kako on kaže, tradicionalnu albansku pitu. U razgovoru za portal Nova.rs navodi da je ponosan na svoje poreklo i na činjenicu da je gej, a da se nada da će i drugi LGBT građani iz Srbije i regiona u budućnosti moći da kažu isto kada je reč o njihovoj seksualnosti i korenima.
Razgovor smo započeli pričom o bureku, odnosno, o albanskoj piti koja je dobila neobične sastojke i sada izgleda kao LGBT zastava u duginim bojama.
Odakle ti inspiracija da napraviš burek ili pitu u duginim bojama i šta su njeni sastojci?
„Ljudska bića su posebna jer neguju kulturu. Naše društvo stvara umetnost, hranu, muziku itd., kao odraz nas samih u bilo kom trenutku istorije. Svaka osoba ima urođenu želju da se ogleda u sopstvenoj kulturi. Pomislio sam, zašto nešto tako bitno kao pita ne može odraziti i moj identitet?
Pita je moje kulturno nasleđe. Nasledstvo moje porodice. U tom smislu, nije potrebno da bilo šta menjam, izmišljam i dodajem, iako sam deo LGBT zajednice, već imam svoju tradiciju i kulturu. Punjenja u piti su takođe tradicionalna – možda ne pripadaju jednoj, autentičnoj tradiciji – ali su napravljena od sastojaka i ukusa koji su poznati širom Balkana: (1) crvena je paradajz i luk, što je česta pita u južnoj i jugoistočnoj Albaniji ; (2) narandža je tikva, koja je česta u jesen i na zimu u mestu odakle potiče moja porodica; (3) žuta je žuta paprika kuvana sa belim lukom i kajmakom, što po mom saznanju nije tradicionalno punjenje, ali je svakako tradicionalna hrana na Kosovu; (4) zelena je omiljena svima, spanać i mladi luk; (5) plavo je plavi krompir, tradicionalni nadev od krompira i luka koji sam jednom jeo u Sarajevu; i konačno, (6) ljubičasta je kiseli crveni kupus – crveni kupus, kada je zatvoren, menja boju u vrelo ružičasto / ljubičastu. Prajd pita je za mene odraz LGBT ljudi na Balkanu: tradicionalni sastojci u prelepom obliku.“
Da li se Prajd pita/burek prodaje bolje od regularne pite i bureka?
„To je dobro pitanje! Zapravo sam samo kućni kuvar, pa hranu ne prodajem, već je jedem sa prijateljima i porodicom. Radim kao advokat u Njujorku.“
Kako objašnjavaš Amerikancima razliku između pite i bureka?
„Ovo je lako: prvo, ljudi probaju pitu ili burek, a onda se zaljube. Ako me pitaš da li postoji burek sa sirom, moram da te razočaram i da kažem da ne zalazim na tako opasnu teritoriju.“
Rekao si da si najponosniji na dve stvari u svom životu – činjenicu da si Albanac i činjenicu da si gej. Mnogi ljudi na Balkanu ne mogu da se ponose činjenicom da su gej s obzirom na to da je pitanje seksualne orijentacije i dalje tabu za veliku većinu građana. Koja je tvoja poruka LGBT ljudima ovde?
„Shvatam da sam odrastajući u Njujorku u poziciji neizmerne privilegije kada je reč o mogućnosti da budem autentično ja – ja. Ljuti me to što su mnogi drugi, samo zato što su slučajno u svom rodnom mestu, prisiljeni da žive skrivajući se iz straha da će biti odbačeni ili još gore – da će biti povređeni. Kad kažem da sam ponosan što sam Albanac ili sam ponosan što sam sa Balkana, to nije zbog toga što sam nacionalista koji bi da maše zastavom svoje države. To je zato što cenim svoje korene i tlo koje ih je hranilo kroz generacije koje su puno propatile. Kroz kugu, rat i glad, moj narod je preživeo u brdima severne Albanije. Prihvatam tu odgovornost. Kad kažem da sam ponosan što sam gej, sličan je osećaj zahvalnosti i za ljude koji su pre mene došli i koji su apsolutno napustili ideju da moraju da žive u senci i da se skrivaju. Cenim nasleđe koje su nam ostavili – a to je ljubav, saosećanje, kreativnost i razumevanje. Kroz nasilje i ugnjetavanje širom sveta, moj narod nastavlja da preživljava i pronalazi načine da iskusi radost.
Ideja srama ili tabua velika je u balkanskoj kulturi i ljudi su prisiljeni da se stide zbog mnogo stvari: žene koje se razvode, ljudi različitih religija koji se međusobno venčavaju, dece rođene van braka, Roma, ljudi sa fizičkim ili intelektualnim smetnjama, ljudi koji su „predebeli“ ili „previše mršavi“ ili „previše ružni“ i ljudi koji su LGBTQ+. Stid je uvek bio sredstvo za ometanje ljudi da bi se lakše kontrolisali i odvratili od mogućnosti da žive svoj najiskreniji i najsrećniji život. Da se nisam ponosio svojim identitetom, neko bi mogao pogrešno da me shvati misleći da se sramim sebe. Odbacujem sramotu. Prihvatam radost.“
Da li ikada posećuješ Balkan, pogotovo Kosovo, Albaniju i Srbiju?
„Da – iako sam rođen u SAD, i sam sam državljanin Crne Gore i uživam u putovanjima „kući“ što češće mogu. Odavno nisam bio, od 2012. godine. Ali, tamo imam porodicu i rođake sa kojima redovno održavam kontakt putem društvenih mreža. Nikada nisam bio u Srbiji, ali sam 2012. putovao od Podgorice do Durmitora, zatim u Bosnu do Sarajeva i Mostara i do Hrvatske. Ostao sam nekoliko dana u Hvaru, a zatim u Dubrovniku, a zatim se odvezao obalom do Herceg Novog, Kotora, Ulcinja i do Albanije, gde sam posetio Skadar, Tiranu i Kruju, a zatim završio putovanje u Prištini i Prizrenu na Kosovu. Imao sam tako neverovatne susrete na svakom mestu, gde su ljudi bili neverovatno topli i gostoljubivi. Sećam se da mi konobar u jednom dubrovačkom kafiću nije naplatio čašu vina nakon što je saznao da sam Balkan-Amerikanac, a onda mi je simpatični par koji je upravljao štandom za hranu ispred manastira Ostrog u Crnoj Gori dao veliku sendvič sa pršutom i vreću smokava iz njihove bašte. I Balkan, kao i mnogi delovi sveta, ima problema kojima se treba pozabaviti – političkim, socijalnim, ekonomskim itd. – ali važno je da svi zapamtimo da je u srcu naše balkanske kulture gostoprimstvo i gostoljubivost stranaca.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare