Danas je dan koji treba da bude usmeren na mir, ljubav, porodicu. Danas su i badnjaci našli svoje ušuškano mesto u našim domovima, a neki su toliko veliki da nisu mogli da uđu u kuće.
Zar nije dovoljna grančica badnjaka da bismo uz lepe misli ispoštovali tradiciju? Tužni su prizori isečenog drveća mladih hrastova koji nikad neće narasti jer su dobili, neku po svemu sudeći, jako važnu ulogu.
Pročitajte još:
Ako ste prošli pored pijaca ovih dana, sigurno ste primetili da je gomila drveća posečena, po principu – što veći badnjak – veći vernik. Kao da vera ima veze sa veličnom bilo čega otrgnutog od prirode, što će već za koji dan završiti u vatri. Ovo nije nikakva priča o verujućim i neverujućim Srbima, niti tradiciji, već o tome kako prekrajamo običaje ne štedeći prirodu.
Drveće Srbiji mnogo više vredi živo nego mrtvo. Da li ste udahnuli duboko ovih dana?
A ako razmišljate o simbolici, setite se i da hrast nije samo badnjak, on je i inače simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva. U hrišćanstvu, hrast je simbol Isusa kao snage u vremenima teškoća i nemira, on predstavlja postojanost u veri i vrlinama.
Srećan vam Badnji dan.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare