Depo 555: Šta se tačno nalazilo u sefu Josipa Broza Tita

Sve u vezi sa Josipom Brozom Titom intrigira domaću javnost iako ga među nama nema decenijama. Posebno mesto u svemu ima – njegov sef. Razne priče su se ispredale o tome šta se u njemu sve nalazi i svaka informacija koja bi se pojavila o tome privukla bi, po pravilu, veliku pažnju.Priča kaže ovako - takozvani depo 555 u Narodnoj banci Srbije poznatiji je kao Titov sef i sadrži razne dragocenosti.Sve stvari iz depoa 555 popisala je državna komisija, na osnovu odluke nekadašnjeg Predsedništva SFRJ od marta 1982. Popis i spisak sa stvarima predat je do kraja juna iste godine na čuvanje trezoru NBJ, sa oznakom „državna tajna”, a obuhvata stvari koje su se nalazile u objektima Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”, piše Politika.Državna komisija otvorila je 2013. takozvani Titov sef u Narodnoj banci Srbije, tri decenije od kada su, po odluci Predsedništva SFRJ, ti predmeti tamo deponovani. Danas.rs je otkrio sadržaj stvari prema spisku koji je predočen tadašnjem rukovodstvu zemlje.Narodnoj banci Jugoslavije predato je:a) zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg;b) zlatnici (veliki i mali), ukupno 2.663 komada;c) predmeti od zlata, briljanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević, ukupno 149 komada;d) predmeti od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava, ukupno 251 komad;e) numizmatički novac veće vrednosti, ukupno 1.271 komad;f) odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević, 13 komada;g) posuđe od srebra, i srebra sa pozlatom, ukupno 18 kompleta;h) ostali predmeti manje vrednosti (dugmad za manžetne, kutije za cigarete, medaljoni, privesci, značke i dr.), ukupno 83 komada;i) devize u gotovu: 26.219 USA $, 36.000 DM i 2.200 danskih kruna.Svi predmeti i novac predati su Narodnoj banci Jugoslavije zapisnički, sa obavezom da izvrši stručnu procenu vrednosti predmeta koji imaju istorijsku i arheološku vrednost i te predmete ustupi odgovarajućim muzejskim ustanovama u Jugoslaviji, a ostale predmete da pretvori u zlatnu rezervu ili proda na aukciji, shodno zaključku Predsedništva SFRJ.U informaciji je izričito navedeno da su odlikovanja, spomen-plakete (zlatne i ostale), razne diplome, zahvalnice, priznanja i štafetne palice evidentirane, ali da nisu unete u Narodnu banku Srbije.Budući da je prema odluci Predsedništva SFRJ ostavljena mogućnost da se deo tih stvari pretvori u zlatnu rezervu NBJ ili da se čak proda na aukciji, mogućno je i sasvim verovatno da tadašnji spisak stvari ne odgovara stanju koje je nađeno prilikom ulaska državne komisije, dodaje Danas.Sve što se tiče ovih predmeta desilo se u periodu od kraja marta do kraja juna 1982. godine, kada su svi predmeti preneti u Narodnu banku Jugoslavije i pohranjeni u sefove. Budući da se očekivala ostavinska rasprava u kojoj naslednici nisu bili jedinstveni, a za tadašnje rukovodstvo posebno su neprijatni bili zahtevi Titove udovice Jovanke Broz, smatralo se da ovi predmeti ne mogu da budu njen deo. Ovde je reč uglavnom o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi – kao i jednom broju dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević.Mogućno je da je zlato bilo uzeto iz državnih rezervi kako bi stajalo na raspolaganju Titu i rukovodstvu zemlje u slučaju nužde ili nepredviđenih okolnosti kao što su agresija na državu ili neke slične okolnosti.Titovo ordenje, prema odluci Predsedništva SFRJ, bez obzira na njegovu vrednost, nije pohranjeno u Narodnoj banci Jugoslavije. Imajući u vidu da neka od tih odlikovanja imaju veliku materijalnu vrednost, predloženo je da porodica dobije kopiju, a da država, zavisno od prirode odlikovanja, ponudi materijalnu nadoknadu naslednicima, dok bi se originalni orden zadržao u javnom vlasništvu.Na sednici Predsedništva SFRJ održanoj 30. marta 1982. generalni sekretar tog organa, general Ivan Dolničar, upoznao je članove Predsedništva o pitanjima vezanim za zaostavštinu Josipa Broza. Tada je zaključeno da se zlato deponuje u trezor Narodne banke. Zajedno sa tim odlučeno je i da se „imovina za koju je utvrđeno da je pripadala porodici Karađorđević preda na raspolaganje Narodnoj banci Jugoslavije. Narodnoj banci Jugoslavije naloženo je da „uz angažovanje stručnjaka treba da oceni koji predmeti iz ove imovine imaju posebnu umetničku ili istorijsku vrednost radi predaje odgovarajućim muzejskim institucijama u SFRJ.Ono što je zanimljivo – Predsedništvo SFRJ odlučilo je da se neki predmeti prodaju na aukciji. Tačnije rečeno, naložili su da se utvrdi koji predmeti se mogu unovčiti na aukciji, a koji se mogu uključiti u zlatne rezerve Narodne banke Jugoslavije. Otuda je sasvim mogućno da je veliki broj dragocenosti Josipa Broza i porodice Karađorđević u međuvremenu nestao, bilo da je „aukcijski prodat“, bilo da je priključen državnim rezervama.

A kako pišu Vijesti, na spiskovima sa Titovom zaostavštinom nalaze se kovani novac, zlatnici, austrougarski dukati, ukrasne igle sa brilijantima, rubinima i drugim dragim kamenjem, zlatni opiljci, tabakere, vredni satovi, albumi sa slikama… Iza Tita je ostao i čuveni orden Suvorova, milionske vrednosti, koji imaju samo Staljin i Žukov. Da sve bude intrigantnije - tu su i kamenčići sa Meseca, poklon američkih astronauta.