Blagovesti – dan kad se desio jedan od najvažnijih događaja u istoriji hrišćanstva: Evo kako se obeležava

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti, jedan od 12 velikih praznika u pravoslavlju. Ovog dana, hrišćani se podsećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio da će roditi Sina Božjeg, a s ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti – jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se 7. aprila (po novom, gregorijanskom kalendaru) i označava trenutak kada se dogodio jedan od najvažnijih događaja u istoriji hrišćanstva – trenutak kada je arhanđel Gavrilo došao Devici Mariji i saopštio joj da će roditi Sina Božjeg – Isusa Hrista.

Blagovesti, jedan od najradosnijih praznika

„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“.

Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.

Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda.

Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 7. aprila po gregorijanskom kalendaru. Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.

Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime, a postoji još verovanja u vezi sa ovim praznikom.

Običaji i verovanja za Blagovesti

Blagovesti su u našem narodu veoma poštovan praznik, a s njim je povezano mnogo običaja i narodnih verovanja:

Priroda i simbolika

Veruje se da na Blagovesti sve u prirodi oživljava – budi se proleće, ptice počinju da pevaju, a zmije i insekti izlaze iz svojih skrovišta.

Narod kaže: „Blagovesti blagoslov donose“, jer se veruje da sve što se tada radi nosi posebnu snagu.

Rad i zabrane

U nekim krajevima se ne preporučuje raditi teške poslove, posebno ne ručni rad, jer je praznik radostan i posvećen svetlosti.

Loženje vatre i pravljenje buke u nekim delovima Srbije praktikovani su kako bi se oterale zmije i druge štetočine.

Ishrana

Iako se Blagovesti uvek slave tokom Velikog posta, tog dana je dozvoljeno jesti ribu, što je veliki izuzetak i znak radosti praznika.

Molitve i želje

Žene koje žele decu često se na ovaj dan mole Presvetoj Bogorodici za potomstvo.

Takođe, Blagovesti se smatraju idealnim danom za započinjanje nečeg novog, jer se veruje da sve što se tada počne ima dobar ishod, prenosi Danas.