1
Akita inu ili samo akita je sve popularnija i vrlo zanimljiva rasa pasa. Iako ima lošu reputaciju i neretko se smatra agreisvnim psom, ova rasa to ne mora biti. Naprotiv. Može biti vrlo lojalna i mirna, ali morate znati kako da je dresirate.
Akita je radni pas koji je nastao u provinciji Akita na najvećem japanskom ostrvu Honšu davnih 1600-ih godina. Tadašnje japansko plemstvo uzgajalo je akitu za lov na krupnu divljač, kao što su medvedi i divlje svinje. Lovili su u planinama severnog Japana, uvek u paru – mužjak i ženka. Zadatak im je bio da pronađu i zadrže divljač dok lovac ne dođe. Akita je još tada tada bila izuzetno cenjena zbog odanosti i hrabrosti koja ju je krasila.
Kada su krajem 19. veka u Japan stigle i druge rase, popularnost japanskih rasa je opala, pa je osnovano Društvo za očuvanje japanskih pasa koji su proglašeni nacionalnim blagom.
Akita je u Ameriku stigla zahvaljujući Helen Keler koja je posetila Japan 1937. godine. Put je naveo do Šibuije, okruga najvećeg Tokija, gde joj je pokazana statua psa Hačika i gde se upoznala sa pričom o ovom odanom čuvaru i zaštitniku. Dobila je na poklon dva psa, Kamikaze-goa i Kenzan goa, koje je ponela sa sobom u Ameriku.
Za razliku od japanske akite, američka akita je uzgajana za psa čuvara.
Akita je velika i moćna rasa pasa poznata po svojoj lojalnosti, hrabrosti, plemenitosti, odanosti i nezavisnosti. Poslušni su, osetljivi, oprezni i zaštitnički nastrojeni. Ukratko, savršeni je čuvar.
Akita je obično bele, crvene, smeđe ili tigraste boje. Imaju kratku gustu, dvostruku dlaku koja je otporna na vremenske prilike. Vrat im je debeo, imaju uspravne trouglaste uši i pun uspravan uvijen rep. Akita je snažne volje, tiha je, ali je spremna da laje po potrebi.
Sa druge strane, idealna je za vlasnika i dom bez male dece ili drugih pasa. Tada ćete dobiti lojalnog ljubimca za ceo život.
Težina: mužjaci od 34 do 59 kilograma, a ženke 32 do 50 kilograma
Visina: mužjaci od 64 do 71 cm, a ženke od 58 do 66 cm.
Životni vek: 10 do 13 godina
Iako mnogi ne primećuju razliku, japanska i američka akita se i te kako razlikuju. Pre svega po izgledu.
Japanska akita Inu je bele, riđe, žućkaste ili tigraste boje. Ima trouglast oblik glave, male trouglaste oči, sitne uši u odnosu na glavu i telo, a u licu podseća na lisicu.
Japanska akita je vitak i pas graciozan pas.
Američka akita je teža i veća od japanske akite. Njeno krzno može biti u raznim bojama i često ima crnu „masku“ na licu. Glava joj je široka, ima male uvučene uši i malo manje uvijen rep. Licem podseća na medveda. Američka akita ima zdepasto i mišićavo telo i krupne kosti.
Po temperamentu japanska i američka Akita su vrlo slične. Japanska akita je nezavisna, rezervisana, samouverena i odana. Američka Akita je hrabra, dostojanstvena, prijateljski naklonjena, a obe su izuzetno inteligentne i tvrdoglave.
Japanska poslovica „nežni u srcu, ali spolja hrabri i jaki“ najbolje opisuje ovu japansku rasu.
Akita je hrabar, pametan, nezavisan i inteligentan pas. Krupan, veoma brz i okretan. Prirodno je oprezan i rezervisan prema nepoznatim ljudima, ali izuzetno odan i privržen svojoj porodici. Bukvalno sve će učiniti da ih zaštiti. Tih je i retko laje Ali, uprkos tom verovanju, zna da zalaje ako situacija to nalaže.
Razigran je, ali voli da se i ušuška pored svog vlasnika i zadrema. Akita uživa u druženju sa svojom porodicom i želi da učestvuje u svakodnevnim aktivnostima. Kao porodičan pas ima blagu narav i brzo će naučiti pravila ponašanja u kući. Njena jaka ličnost može biti neodoljiva.
Akita zahteva stalnu fizičku i mentalnu aktivnost. Imajte na umu da može biti agresivan prema drugim psima, posebno prema onima koji su istog pola. Iako je akita sjajan zaštitnik, nije preporučljivo da je za ljubimca ako imate malu decu ili druge pse u domu. Takođe, nije pas za prvog vlasnika, a nisu ni za plašljive ljude. Njemu treba iskusan vlasnik.
Odrasla akita jede jednom do dva puta dnevno tri do pet šoljica suve hrane. Važno je da hrana bude uravnotežena i da obezbedi sve hranljive sastojke u dovoljnim količinama.
Bitno je naglasiti da ova rasa teško podnosi velike vrućine, zbog čega je potrebno da pije dosta vode. Sa druge strane, dobro podnosi hladnoću.
Iako Akita nije hiperaktivan pas, njemu je potrebno redovno vežbanje. Pola sata do sat vremena dnevno aktivnosti je sasvim dovoljno da Akita izbaci višak energije iz sebe. To mogu biti brza šetnja, trčanje, valjanje i skakutanje po dvorištu ili negde na otvorenom.
Izbegavajte da ga vodite u parkove jer može biti agresivan prema drugim psima.
Pročitajte još:
Obuka Akite je od suštinskog značaja kao i pravilna socijalizacija od ranog detinjstva. Ova rasa je i vrlo svojeglava i tvrdoglava, pa je potrebno puno strpljenja kako biste ih naučili pravilnom ponašanju.
Akiti je potreban vlasnik koji može da mu obezbedi čvrstu disciplinu, ali uz puno ljubavi. Rana socijalizacija je ključna. Trening poslušnosti će pomoći da ovu pasminu držite pod kontrolom, a tada će u prvi plan izaći njegove nežne crte ličnosti.
Takođe, treba znati da ova rasa ne voli samoću, u suprotnom postaje agresivna.
Akita je jedan od najstarijih rasa na svetu i vrlo je poseban pas. Njegova inteligencija, hrabrost, dobrota i privrženost porodici čini da se odmah u njega zaljubite.
Akita nije preporučljiva za prvog vlasnika. Ali, ako ipak odlučite da baš Akita bude vaš prvi pas, odgajajte ga sa puno strpljenja, ljubavi i tolerancije. Akita ne oprašta grubost I nepravdu. Još dok je štene, postaviti mu jasne granice. Ako to uspete, sigurno ćete vaš ljubimac biti vaš odan saputnik.
Prema deci akita je nežan i zaštitnički nastrojen. Ako je dovedete u kuću dok je štene verovatno će biti tolerantna prema vašoj deci jer će s njima rasti, ali imajte na umu da možda neće biti tolerantna prema drugoj deci koja vam dolaze u posetu.
Zbog toga, nije preporučljivo da akitu ostavljate samu s decom mlađom od 12 godina.Ova rasa ne voli kad ih neko gnjavi, inače mogu da ugrizu.
