0
Za Sobinu, naselje na periferiji Vranja u podnožju brda koja ovaj grad okružuju sa severozapadne strane, nedavno su čuli gledaoci serije "Nečista krv" širom Srbije, a javnosti je manje poznato da na obodima ovog neobičnog naselja raste, po mišljenju mnogih, najukusniji kesten na ovim prostorima - sobinski koštani.
Porodica Dimitrijević iz ovog vranjskog naselja samo je jedna od brojnih na čijem imanju rastu samonikli koštani, već decenijama. Kažu, primetno je da niču tamo gde ima paprati, a zemlja oko njih je idealna za cveće.
Iako su najpopularniji pred Badnje veče i Božić, Sobinčani masovno odlaze u berbu u oktobru, neki „rizikuju“ i čekaju da oni sami padnu, a neki unajme radnika da ih otrese malo ranije, kako bi sprečili da ih neko drugi u prolazu – ukrade!
Oni koji nemaju gde da skladište velike količine tek obranih koštana, još uvek zelenih, odmah ih prodaju po nižoj ceni. Međutim, oni koji bi da zarade više, čuvaju ih do praznika, kada ih Vranjanci kupuju jer su maltene obavezni na trpezi za vreme Božića. Uglavnom ih kuvaju, peku ili oni koji imaju malo više volje i vremena, prave pire.
Pročitajte još:
Kako objašnjava ova porodica, 3 meseca ih čuvaju na „stari način“ – na gomili na nekom hladnom mestu, i neophodno je održavati određen nivo vlažnosti kako ne bi propali, a koji i kako, ne žele da otkriju! Što duže stoji, njihova zaštitna opna puna bodlji malo „popusti“, pa su lakši za čišćenje. Ipak, ima puno posla.
Za sobinski koštan meštani kažu da je tvrdoglavo i neukrotivo drvo, ali da ima daleko ukusniji plod od kestenja koje se prodaje u marketima i kod preprodavaca na pijaci.
„Od nas koštane naručuje jedan poznati beogradski restoran, prave kolače od njih. Kažu da su delikates i da su mnogo ukusniji od onih kineskih, vodastih. Taj uvozni, krupni, dominira po marketima, ali on je nižeg kvaliteta. Koristi se za konditorsku industriju. Naš koštan je unutra beo, a onaj kineski je žut“ – dodaju.
Cena po kilogramu uoči praznika zna da „skoči“ i na preko 500 dinara, a u kasnu jesen i tokom zime, u Bujanovcu se pečeni prodaju stalno na ulici. U Vranju, gde rastu, to je nažalost retkost.
Pročitajte još:
„Njihova stabla stoje na obodima Sobine kao spomenici sigurno vekovima“ – dodaju naši sagovornici.
Zbog kestenjastih očiju, kose i kože, čuvena junakinja Borisava Stankovića, zove se upravo Koštana – svojim glasom i bićem utapa se u prirodu, biva jedno sa njom. Poznavaoci ovog dela složili bi se da je ona neka antropomorfizacja šume u koju joj je stalno uperen pogled dok peva, jer je kestenjasta boja, boja zemlje i drveta.
***
Bonus video: Nikola Milenković prepričava „Nečistu krv“ na vranjskom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
