Beogradski lokali u koje verovatno ne biste ni zavirili, ali ja jesam - i služe vrhunsku klopu

Zdravo, ja sam Jazavitza, hranobloger sa Instagrama. Do skora sam delila mesta na koja vredi (ili ne vredi) otići i jesti, samo na instagramu, sad delim i sa vama.

Evo par mesta koja izgledaju u najmanju ruku kao da tu prodaju Svini Tod pite, ali klopa je top i draži su mi nego mnogi koji su na vrhu liste najboljih restorana u Beogradu.

Bucko

Ko nije studentske dane preživeo na pici i sendvičima sa pilećom ili goveđom salatom, taj ne zna.

Eksterijer i enterijer, a bogami često i stav zaposlenih - je užas božji.

Ali, Buckove salate su nešto teško ponovljivo.

Ukusno, drugačije, zasitno, i neverovatno debelo (tj kalorično).

Picu iz Bucka vrlo nostalgično obožavam, ali objektivno nije ništa posebno. Da, testo je dobro, spremaju stalno svežu, ali je bez salate baš osrednja srpski spremljena pica.

S druge strane, sa pilećom je druga priča - kremasto, hladno, blago začinjeno da dopuni ukus - baš dobar jak obrok za kad vam se jede nešto konkretno, ukusno, brzo, a jeftino.

Poslastičarnica Koštana

Ne izgleda lokal loše, samo izgleda kao stare poslastičarnice kad sam bila mala. Svrsishodno, minimum dizajna, i vitrina prepuna kolača koji teraju vodu na usta.

E, al tajna Koštane je u tome što i jeste stara poslastičarnica. Porodični lokal, gde braća rade rame uz rame, sa svojim porodicama, sve prave sami, sve je po staroj recepturi, i znaju šta je kačamak kad se naruči u poslastičarnici.

Kačamak je kad u krigli pomešate sladoled i šampitu.

Ali i sladoled i kolač moraju biti vrhunski da bi se uživalo kako valja.

E, kod njih je fenomenalan kačamak.

Kad uđem u neki od novih lokala sa slatkišima (namerno ne kažem poslastičarnice), gledaju me kao budalu ako pitam za kačamak. Čak i nakon što objasnim šta je.

Sve u svemu, ako volite kolače koji nisu kilo margarina i malo arome, sladolede koji u sebi zapravo imaju voće, i večito prijatne poslastičare koji znaju svoj posao, Koštana je dobra meta.

WW Wang kineska

Ako prolazite Ruzveltovom, sigurno ste videli jarko crveno-crno-žuti logo koji naružuje ovaj lokal. Ne pomaže ni što je džinovski meni zapravo izlog.

Pomaže, što ja dosta volim azijsku klopu, i probam je gde god je vidim, ma koliko lokal loše izgledao. Posebno kad kroz izlog vidim da rade samo Kinezi.

E sad, nisam ceo meni probala, ali stir fry pirinač sa govedinom, stir fry nudle, i slatko-kiselu piletinu jesam. I baš sam bila srećna svojim novim otkrićem - jer em je usluga divna, em je hrana topla, sočna, em su cene sasvim razumne.

Prosto - dobra kineska, preslatka ženica koja uslužuje, i pet friendly lokal - za kineski fast food, da se najedeš od jedne porcije, a baš uživaš u klopi - idealno.

I da, porcije su pozamašne, na fotkama se ne vidi dobro jer su tanjiri ogromantni.

Kafana Pavle Korčagin

Vrlo konkretno, kod njih već godinama idem na priganice za doručak (kad god moram da se utešim jer mi nešto nije po volji)

Korčagin je na super lokaciji, ali potpuno nevidljiv ako ne znate da treba da se uđe u taj pasaž. Pa i taj na prvi pogled ne izgleda kao mesto gde ćete se obradovati klopi.

Sreća pa izgled vara, i ovo mesto ima odličnu kuhinju. Nije im svaka zlatna, ali porcije su domaćinske, namirnice kvalitetne, a doručci kao što bi baka spremila (posebno priganice).

Kuvana jela su im na rotaciji, pa šta su spremili za taj dan - musaka, kuvana butkica sa kiselim kupusom, prebranac sa kobasicom - i svako jelo je kao kad biste odlučili da ga sami spremite najbolje što umete, i onda malkice bolje.

Sam lokal je prepun ex-Yu memorabilije koja izgleda pomalo nesrećno nabacano, ali to je zaista deo njihovog identiteta. Usluga je povremeno MEH - kad imaju nove konobare, ili krene letnja sezona, pa svi zbrišu u Hrvatsku, ali za priganice i dobru domaću hranu sam voljna da pređem preko toga.

Omakase Sushi

Omakase u japanskim restoranima u suštini znači da šef bira za vas.

Omakase kod nas znači - fenomenalan lokal sa kreativnim sushi kombinacijama (i poprilično skupim omakase menijem, gde vam zapravo oni odaberu i spreme)

Za ovo mesto nikad ne bih znala da mi ga nisu otkrili. Jer lokal nije otvoren da se uđe i sedne. Kad prolazite, izgleda kao da je zatvoreno. A zapravo rade samo dostavu. Kad sam prvi put naručila, nije ih čak bilo ni na dostavama, pa je jedini način da probam bio da ih zovem.

Ja sam morala da probam omakase set, al baš nisam zažalila.

Dobila sam

- crispy gambori roll sa sosom sa djumbirom i belim lukom

- losos tartuf roll sa narandžom, avokadom i teriyaki-tartuf sosom

- vulkano tempura roll, surimi krabe, mladi luk, vasabi majonez, unagi sos

- dragon roll sa tunom, avokadom, krastavcem i teriyaki tartuf sosom

Svi sastojci su vrhunski, mešavine ukusa interesantne i drugačije, sve je bilo sočno, divno ukomponovano, mamilo na još jedan zalogaj, ali i veoma zasitno (jela sam ga za dva obroka i jedva završila)

Grand total - preporuka (al uz pripremu džepa)

Počasni spomen - kineski supermarket Lotus

Ne spremaju klopu, jasno. Ali zato imaju baš svašta, i to po odličnim cenama za to šta je.

Ledeni čajevi zabavnih ukusa, zamrznute kineske damplinge raznih punjenja (odakle inače, gomila BG lokala kupuje i samo onda sprema), zongzi, dim sum, punjeni bao bans, njihovi začini, slatkiši, grickalice…

Jedna napomena samo.

Jazavitza je moj žderavi alter ego.

Nastala je jer volim da probam novu klopu i da jedem dobro, a nije imao ko da mi preporuci mesta. Nažalost, influenserima nisam mogla da verujem jer, uvek i svuda im je dobro - ko zna, možda bi i meni bilo da je džaba.

Idem da jedem kad mi se jede, ne najavljujem, ne naplaćujem. Plaćam svaki svoj obrok.

Ne znam vlasnike lokala, čak ni chefove.

Nisam kuvar, samo neko ko je svašta probao, voli da jede, i gleda da proba što više svega.

I onda delim sa svojom malom zajednicom fudija, iliti hranoljubaca ako baš želite.

Nisam probala hranu u svakom mestu u gradu, ali drage volje idem gde predložite - dakle, komentari, slobodno bacajte predloge, pa da probam :)