Stigao je i taj 1. septembar, drugačiji od drugih, nabijen tenzijama, razvučen prepucavanjima između Ministarstva, prosvetnih radnika, roditelja, dece, napet više ili manje opravdanim strahovima. Pitali smo roditelje čega se oni najviše plaše kod prvog dana septembra.
Prvi dan škole je ove godine drugačiji za sve. Umesto graje i smeha, deca se „laktaju“ i odmeravaju pod maskama. Nastavnici se osećaju kao „topovsko meso“. Poznati roditelji pričaju kako su zbunjeni novim pravilima nastave, ali većina se slaže – vreme je za školu.
Međutim, kad se malo zagrebe ispod površine, mnogo toga nam je svima na umu ovog 1. septembra. Neke svoje brige ste nam otkrili u anketi portala Nova.rs.
Naime, odgovori koje smo od roditelja dobili na pitanje: „Čega se najviše plašite u susret 1. septembru?“, pokrivaju čitav spektar strahova koji su vrlo realni u društvu i vremenu u kojem živimo.
Pročitajte još:
Tako se roditelji u Srbiji na prvi dan škole plaše što deca kreću na časove zbog potencijalne zaraze, ali se plaše i da će ponovo morati da sede kod kuće i prate onlajn nastavu.
Plaše se korone i „korone“.
Plaše se „laži da nema virusa i da su svi zdravi“, a plaše se i „lažnih brojki i ponovnog zatvaranja škola“.
Plaše se nepoštovanja mera i plaše se „higijene koja će biti gora s maskama“. Plaše se onog „Vi ste krivi“.
Plaše se i Šarčevića, antena na školama, kriznog štaba, gradskog prevoza i higijene u njemu, neorganizacije, skupoće, bezobrazluka dece i roditelja, lošeg obrazovanja, loše organizacije, manipulacije, otkaza, kiše, tajnih službi…
Plaše se i oni koji nisu roditelji.
Plašimo se 1. septembra i plašimo se svega. A onda… Onda se plašimo 2. septembra.
U međuvremenu, treba se navići na nova pravila u školama, za koja nadležni tvrde da će učionice učiniti bezbednim.
Jedan „običan“ dan u školi
Prilikom dolaska u školu potrebno je da se drže propisane distance, a obaveza svih je da stave maske, dezinfikuju ruke i prođu kroz dezobarijeru s obe noge. Roditelji se mole da ne šalju decu u školu ukoliko se osećaju loše, imaju povišenu telesnu temperaturu, kašlju ili su malaksali.
U holu škole potrebno je da se minimalno zadržavate. Desna strana stepeništa je za penjanje, leva je za silaženje. I tu se treba održavati bezbedna distanca od minimum pet stepenika. Ukoliko ste se držali za gelender, dezinfikujte ruke odmah nakon upotrebe.
Đaci skidaju maske tek kad uđu u učionicu i sednu u klupe. Časovi traju 30 minuta.
Pročitajte još:
Mali odmori služe samo da se zameni pribor, sveske i udžbenike, kao i da se poseti toalet. Prilikom odlaska u toalet, morate staviti maske i voditi računa o zauzetosti. U toaletu sme da bude onoliko učenika koliko ima kabina. Korišćenje lavaboa za pranje ruku, takođe mora biti uz bezbednu distancu. Svaki toalet im uputstvo kako se pravilno peru ruke.
Veliki odmori su za provetravanje učionica, a pauze između smena, za čišćenje i dezinfekciju prostora.
Učenici koji imaju obroke u školi, moraju poštovati i pravila ponašanja u trpezarijama. Obrok se preuzima na levom šalteru. Jedan učenik sedi za jednim stolom, a nakon što završi, poslužavnik s otpacima vraća na desni šalter.
Časovi fizičkog će biti održavani napolju kad god je to moguće, uz poštovanje bezbedne distance.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare