Vikinški blokbaster Roberta Egersa "Severnjak", koji je trenutno u bioskopima, već su podržali i prisvojili beli nacionalisti koji žele da iskoriste evropsku mitologiju, a pitanje je da li danas reditelji mogu da prave filmove, a da ne razmišljaju da li će ih neka ekstremna grupa prisvojiti i "uzeti" šta im se sviđa, ili pak, protumačiti pogrešno.
Na londonskoj premijeri „Severnjaka“ početkom aprila, reditelj Robert Egers je na sceni objasnio kako želi da povrati istoriju Vikinga od desničarskih grupa. Mnoge od ovih grupa nastaju na mitovima o izmišljenoj evropskoj prošlosti: vremenu pre rasnog mešanja ili progresivne politike, kada su muškarci bili moćni ratnici, a žene brinule o deci.
Kao što je Egers nedavno rekao za „Observer“, takva udruženja su ga skoro odvratila od ideje da snimi „Severnjaka“.
– Mačo stereotip te istorije, zajedno sa, znate, desničarskim prisvajanjem vikinške kulture, učinio me je nekako alergičnom na nju, i jednostavno nikada nisam želeo da se upuštam u to – kazao je reditelj, a piše „Gardijan“.
Egers je govorio o svom naučnom istraživanju i posvećenosti ispravljanju istorije Vikinga, sve do najsitnijih detalja. Ali, koliko god „Severnjak“ bio „pravilan“, to bi zapravo mogla biti vrsta filma koju desničarski ekstremisti podržavaju.
Čini se da je društvo „Severnjaka“ iz 10. veka jednolično belo i čvrsto podeljeno po patrijarhalnim linijama. Muškarci vladaju i ubijaju; žene spletkare i prave bebe. Njegov heroj, koga igra Aleksandar Skarsgard, nije milion milja od „mačo stereotipa“ na koji se Egers žalio – hrabri ratnik koji većinu sporova rešava mačem i bez košulje.
Skarsgardova ljubav, koju igra Anja Tejlor-Džoj, mogla bi da bude žena iz snova krajnje desničarskog muškarca: lepa, svetle kose, odana svom muškarcu i posvećena rađanju njegovog potomstva. Čak i pre objavljivanja filma, glasovi krajnje desnice davali su svoje odobrenje:
– „Severnjak“ je prijatan film, glavni lik je belac i pokazuje čistu sirovu muškost. Robert Egers svojim sjajnim filmovima vraća ponos našem narodu. „Severnjak“ će biti epski… Zdravo Odine – jedan je od komentara na društvenim mrežama.
Na prvi pogled, neke slike Skarsgarda u „Severnjaku“ – golih grudi, napumpanih borbenim besom, sa vučjom kožom na glavi – neprijatno podsećaju na slike Jakea Angelia, poznatog kao „QAnon Shaman“ maskota napada na američki Kapitol 6. januara. Tog dana u Vašingtonu, Angeli je bio na sličan način u toplesu i „ukrašen“ životinjama, a njegov torzo bio je oslikan tetovažama sa nordijskim simbolima koji su sada povezani sa pokretima bele rase, uključujući stilizovani Mjölnir (Torov čekić), Ygdrasil (drvo nordijske mitologije) i Valknut (drevni simbol međusobno povezanih trouglova).
Ljubav krajnje desnice prema nordijskom predanju seže do Trećeg rajha i šire, a veza je jača nego ikad. Smrtonosni skup „Ujedinite desnicu“ u Šarlotsvilu u Virdžiniji 2017. bio je pun nordijskih simbola na transparentima i štitovima. Anders Breivik, norveški ekstremista koji je ubio 77 ljudi 2011. godine, urezao je imena nordijskih bogova u svoje oružje. Ubica u masakru na Novom Zelandu 2019. nacrtao je nordijske oznake na svom imanju i napisao „vidimo se u Valhali“ na svojoj Fejsbuk stranici.
Egers bi se nesumnjivo užasnuo da bude povezan sa takvim pokretima, ali „Severnjak“ ilustruje kako film može biti prisvojen na načine na koje njegovi kreatori nisu nameravali. U poslednje dve decenije, svi aspekti kulture – a posebno filmovi o evropskoj istoriji, bili su politizovani od strane krajnje desnice.
Vodič za krajnje desničarski način razmišljanja kreiran je na „Stormfrontu“, ozloglašenom sajtu belih nacionalista, kada je 2001. godine jedan od autora Yggdrasil postavio „sadržaj koji možemo da gledamo više puta“, izlažući smernice, davanje i traženje predloga. Njegovi kriterijumi za ono što se kvalifikuje kao dobar belo-nacionalistički film uključuju „pozitivan prikaz belaca u odbrani od razaranja liberalizma, zločina i napada vanzemaljskih rasa“; „pozitivan prikaz heteroseksualnih odnosa i seksa, braka, razmnožavanja i podizanja dece“; „prikazi belih muškaraca kao inteligentnih, osetljivih i jakih – u pozitivnim liderskim ulogama i/ili romantičnim ulogama“; i „posebno intenzivni portreti bele ženske lepote, u ne-degradirajućim ulogama“. Diskvalifikacijske teme uključuju homoseksualnost, rasno mešanje, negativne prikaze hrišćanstva i prikaze belaca kao inferiornih.
„Severnjak“ poprilično ispunjava sve ove okvire, ali i mnogi drugi filmovi. Zaista, ako tražite holivudski film koji bi podržao verovanja bele rase, ne morate da tražite daleko.
Neke od filmskih preporuka „Stormfronta“ su „The Birth of a Nation“, „Triumph of the Will“, „Braveheart“… Malo ko će se iznenaditi kada vidi da se filmovi „Gospodar prstenova“ toplo preporučuju. Ni Tolkin ni Piter Džekson nisu svesno uokvirivali fantastični ep kao propagandu belih nacionalista, ali, kao i kod nordijske mitologije, on se vraća u imaginarno evrocentrično carstvo u kojem se smatra da su heroji beloputi (i kao takvi su predstavljeni u filmovi), a glavni neprijatelji, orci, okarakterisani su kao tamnoputi, ružni i necivilizovani.
Derek Blek, sin osnivača „Stormfronta“, Dona Bleka (istaknuti vođa Kju-kluks klana), čak je kao tinejdžer pokrenuo poseban deo sajta posvećen samo „Gospodaru prstenova“.
Iz sličnih razloga desnica je poštovala novije srednjovekovne sage. „Igra prestola“, na primer, takođe je postavila dominaciju belih, severnih Evropljana koji se bore sa tamnoputim nomadskim varvarima (Dotraki), koji dolaze da ih predvodi bledoputa, svetlokosa žena. Krajnja desnica je srdačno odobrila akcioni ep „300“ Zaka Snajdera, u kojem junački, mišićavi, jedva obučeni spartanski ratnici hrabro odbijaju invaziju vojske Persijanaca.
Druge preporuke na „Stormfrontovoj“ listi su više iznenađujuće, kao što je to film „Notting Hill“. Malo ko bi označio roman Ričarda Kertisa kao ključni belo-nacionalistički tekst, čak i da je u to vreme bio kritikovan zbog isključenja obojenih ljudi iz svog multikulturalnog londonskog susedstva. Ali, iz perspektive belog nacionalističkog blogera, „Notting Hill“ je priča „u kojoj bele žrtve uništenja kulture… uspevaju da se izvuku i pronađu sreću“.
Poslednjih godina, krajnja desnica je oštrija po pitanju filmova koje ne voli, što je skoro – sve. Na društvenim mrežama kao što su 4chan i Reddit, posteri krajnje desnice – pretežno belci i muškarci – omalovažavaju holivudske hitove, obično zato što su previše inkluzivni, progresivni ili „budni“. Mete su uključivale potpuno ženski rimejk „Isterivača duhova“, nove filmove „Ratovi zvezda“, Marvelove filmove… Osim što kritikuje, krajnja desnica je organizovala koordinirane napade kako bi smanjila rezultate ovih filmova na sajtovima za recenzije kao što je Rotten Tomatoes.
– Filmovi koje smo voleli kada smo bili deca više nisu tako dobri, što je delom i zato što niste više dete – kaže Alan Finlejson, profesor političke i društvene teorije na Univerzitetu istočne Anglije koji je vodio trogodišnji istraživački projekat o krajnjoj desnici i njenoj upotrebi digitalnih platformi.
– Sa svoje tačke gledišta – kaže Finlejson – zapadna kultura je stalno korumpirana, obično od strane loše definisane baze moći (Jevrejski narod, marksisti, liberali). Paradoks ovakvih grupa je u tome što, s jedne strane, tvrde da su duboko vezane za zapadnu kulturu i civilizaciju, ali takođe mrze zapadnu kulturu i civilizaciju, jer je užasna, dekadentna i liberalna. Tako da moraju da održavaju ove dve stvari u isto vreme – objašnjava i dodaje:
– Hari Poter je primer toga. Pozivanje na Harija Pottera je skraćeni način da se kaže ‘majnstrim liberalne žene’ i njihova vrsta političkog razmišljanja. Ali, u isto vreme, vakcinisane ljude nazivaju „blatokrvnim“ i za sebe usvajaju naziv „čistokrvni“. Dakle, mnogo toga je nekoherentno.
Krajnja desnica se takođe angažuje u dubljim oblicima filmskih komentara, putem Jutjub video snimaka i podkasta. Lideri krajnje desnice Ričard Spenser i Mark Bramin vode podkast koji sprovodi 90-minutne analize filmova kao što su „Tenet“, „GoldenEye“ i „Midsommar“ analizirajući njihova navodno skrivena značenja, često kroz muško-šovinističko i antisemitsko sočivo.
Ove aktivnosti možemo videti jednostavno kao ekstremne oblike filmske kritike, ali Džoš Vandiver, predavač na Univerzitetu Bol Stejt u Indijani koji proučava desničarska prisvajanja popularne kulture, radije ih opisuje kao metapolitiku.
– Ako je politika okupacija teritorije, metapolitika je okupacija kulture. Oni, na nekom nivou, stvaraju zajednicu. Oni komentarišu filmove; pokušavaju da ih protumače. To je ono što rade zajedno, barem javno. I to bismo mogli da uporedimo sa tradicionalnijim oblicima političkog organizovanja za koje krajnja desnica decenijama sebe nije smatrala sposobnim: marširanje ulicama ili organizovanje političkih partija. Dakle, umesto toga, sve vreme sprovode metapolitiku – smatra profesor i dodaje:
– Bilo bi lako okriviti za ovu situaciju samu krajnju desnicu, ali Holivud i akademska zajednica su joj dali dosta posla. Uglavnom, filmove – i istorije iz kojih oni crpe ideje – u velikoj meri kontrolišu ljudi belog, evropskog porekla, čija uverenja bi mogla da idu na ruku krajnjoj desnici. Naročito kada je u pitanju rasa.
Nakon mitinga u Šarlotsvilu 2017, Doroti Kim, azijsko-američka profesorka srednjovekovne književnosti na Univerzitetu u Masačusetsu, tvrdila je da su „srednjovekovne studije blisko povezane sa nadmoći belaca i da je tako odavno“.
– Akademici nisu učinili dovoljno da se suprotstave mitovima da je srednjovekovna Evropa bila bastion rasne čistoće – rekla je Kim, koju su zbog toga napali akademici i krajnja desnica.
Ove mitove su u velikoj meri postavili istoričari iz 19. veka sa nacionalističkim planovima, ali novija istraživanja otkrivaju da su društva poput onih u Skandinaviji iz vikinškog doba u stvari bila multikulturalna i multirasna.
– Ovi ljudi su bili putnici. Oni su se kretali daleko širom Evrope i Arktika i angažovali su se i mešali se sa susednim kulturama. Nedavna finska studija takođe je pronašla dokaze o mešanju rasa. Pozivanje na srednjovekovnu prošlost sada je postalo znak desnice – kaže ona, ukazujući na nedavne teroriste krajnje desnice i njihove raštrkane aluzije na nordijsko predanje.
Kim pita da li je moguće da Holivud stane na put ovome?
– Amazonova predstojeća serija „Gospodar prstenova“ je angažovala ne-bele glumce da igraju vilenjake i patuljke, ali je to izazvalo dosta negodovanja kod fanova. Takođe, „Zeleni vitez“ Dejvida Lourija, objavljen prošle godine, oživeo je arturijansku legendu – prostor koji je tradicionalno potpuno beo kao što je istorija Vikinga – birajući britansko-azijskog glumca Deva Patela za Gavejna – podseća Kim.
Što se tiče nordijske mitologije, najbolji primer je, kako ističe, Marvelov film o Toru. Uvodni deo Keneta Brane je napadnut 2011. jer je Idrisa Elbu postavio za nordijskog boga Hajmdala. Elba je tada rekao:
– Tor ima čekić koji doleti do njega kada pukne prstima. To je u redu, ali boja moje kože je pogrešna?
Grupe supremacista bele rase pokušale su da organizuju bojkot Tora, ali to nije imalo značajnijeg uticaja na uspeh filma.
Taika Vajtiti, koji je maorskog i jevrejskog porekla, otišao je još dalje sa trećim delom „Thor: Ragnarok“. Film se bavio pričama o raseljavanju, porobljavanju, kolonijalizmu i krhkosti belaca. Torov svemoćni čekić, Mjolnir, taj omiljeni simbol belog supermacizma, uništila je Kejt Blanšet.
Sudeći po trejleru za sledeći deo, „Tor: Ljubav i grom“ Vajtiti nastavlja ovim putem. Ima nagoveštaja homoerotizma, dok Natali Portman nosi Mjolnir. Krajnja desnica će to mrzeti.
U idealnom svetu, filmski stvaraoci ne bi morali ni trenutka da razmišljaju o tome kako bi njihove filmove mogle da prihvate ove grupe; mogli bismo jednostavno uživati u filmu kao što je „Severnjak“ samo kao delu uzbudljive, vešto napravljene zabave. Činjenica da to više nije moguće može se posmatrati kao svojevrsna pobeda krajnje desnice, ali i neuvažavanje priča o poreklu i istoriji može voditi do početnog problema. Filmski stvaraoci bi, po svemu ovome, trebalo da shvate da ako krajnja desnica ne mrzi njihov film, možda rade nešto pogrešno.
Bonus video: Braća Limijer tvorci prvih filmova
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar