Uronite u radosnu pometnju slika i ideja, što dublje i što pre: "Manifesti српске аваnгаrде", knjiga za ovu nedelju

Gojko Tešić, "Manifesti српске аваnгаrде", Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" 2024.

Energična, silovita i nežna, armija tekstova koja čini avangardu pokazuje svetu bezbroj strogih i ljubaznih lica, donosi nebrojena iznenađenja, ponire u tajne stvaranja umetnosti, ali i u tajne dizanja pobune. Šest stotina stranica gustog teksta, koje čekaju nas strpljive i odane čitaoce, zapravo su poziv na istraživanje analitičkih, preciznih, euforičnih, oštroumnih, neobuzdanih, šaljivih i pronicljivih uvida u umetničko stvaranje i umetnikov um.

Rečeno jezikom Tina Ujevića kritičara, avangarda ne dozvoljava da zanos uzmakne pred naporom, ni da dušu nadvlada zanat. Rečeno jezikom Stanislava Vinavera, nju odlikuju munjevitost i složenost, želja da se bude načisto sa lukavošću stvaranja.

„Manifesti српске аваnгаrде“ je tek „knjiga prva“, i obuhvata period od godine 1902. do 1923. Drugi tom ovog ambicioznog projekta biće objavljen do kraja ove godine, a predstaviće najvažnije avangardne tekstove nastale između 1923. i 1934. godine. U ovoj obimnoj i uzbudljivoj hrestomatiji se posle prologa, koji se bavi teorijom i istorijom manifesta kako ih vide Adrijan Marino i Dragan Bošković, Aleksandar Flaker i Branislav Oblučar, pojavljuju temeljni prilozi za istoriju srpske avangarde: ogledi i pesme, zakonici i himne. Pored preštampanih tekstova, tu su i crteži, plakati, ilustracije, fototipski prilozi. Smela namera priređivača Gojka Tešića, po njegovom priznanju, jeste da razloži, presloži i preoblikuje naše shvatanje manifesta: on insistira na tome da se udaljimo od definicije koja bi manifest sagledala kao „samo striktno programski tekst koji demonstrira bitku za neki izam“. Vešta navigacija između ekspresionizma, dadaizma, konstruktivizma i nadrealizma proizvela je silovite, nadahnute, samosvojne i vizionarske stranice književnosti koja je nastajala tamo gde je bila najpotrebnija.

Zastupljeni su u ovoj hrestomatiji Milan Ćurčin, Sima Pandurović, Dimitrije Mitrinović, Stanislav Vinaver, Svetislav Stefanović, Miloš Crnjanski, Vladislav Petković Dis, Todor Manojlović. Prisutni su i Rastko Petrović i Boško Tokin, Dragan Aleksić i Ljubomir Micić, Tin Ujević, Kalman Mesarić, Branko Ve Poljanski. Ivo Andrić piše o Matošu, Ljubomir Micić o duhu zenitizma, Boško Tokin o Edgaru Alanu Pou, Voltu Vitmenu i Čarliju Čaplinu.

Tehnika rušenja jeste uslov avangardnog pisma, tvrdi Adrijan Marino. Manifest je, ukazuje on, žanr koji je avangarda otkrila i nametnula, i smatra ga najznačajnijim i najoriginalnijim doprinosom koji je avangarda donela književnosti. To što avangardu odlikuju žustrina i hiperbola, paroksizam i povišen ton deo je duge i uporne igre sveukupnog osporavanja.

Reći da ova knjiga svedoči o dinamičnom i uzbudljivom dobu naše književne i kulturne istorije bilo bi očigledno i samo po sebi razumljivo, kao kazati da je more slano. Kao i salinitet mora, i tajanstvo sveta je nešto okrepljujuće i važno. Valja uroniti u radosnu pometnju slika i ideja, što dublje i što pre, istraživanje ne čeka nikog, a vreme beži.