0
Pionir u oblasti novih umetničkih medija i mag instalacija Bil Vajola preminuo je u 73. godini.
Američki umetnik, koji je tokom pet decenija karijere konstantno rušio barijere, umro je u svom domu u Long Biču u Kaliforniji. Svojevremeno ga je likovna kritičarka „Obzervera“ nazvala „Rembrantom video ere“.
Bil Vajola, čija su dela dospela do publike širom sveta, od onih koji su posećivali Muzej američke umetnosti Vitni u Njujorku, do one Venecijanskog bijenala, ili Muzeja umetnosti Mori u Tokiju, ili pak do Olimpijskih igara u Atini 2004, rođen je u Kvinsu 1951. Diplomirao je likovnu umetnost na Univerzitetu u Sirakuzi 1973. godine, a razvoj video tehnologije „pogurao“ je Vajolinu karijeru. Nakon diplomiranja, Vajola se preselio u Firencu.
Uticaji velikih majstora, posebno Mikelanđela, bili su očiti u umetnikovim kasnijim radovima. Desilo se da njegova dela budu predstavljena tik uz Mikelanđelova više puta. Primera radi u Duomo muzeju u Firenci ili u londonskoj Kraljevskoj akademiji, podseća „Gardijan„.
Još 1977. Vajolu je u Melburn pozvala Kira Perov, i već sledeće godine mu se pridružila u Njujorku, a par se venčao i započeo doživotnu kreativnu saradnju.
Video art bio je umetnikov primarni medij, i Vajola je iznedrio brojna priznata dela na video traci, ali i neprestano pomerao granice umetničke prakse. Još 2002. godine po narudžbini Gugenhajm muzeja u Njujorku i podružnice istog muzeja u Berlinu napravio je prvo delo u videu visoke rezolucije – „Going Forth By Day“. Rezultat je freska od pet delova koja simboliše ciklus života – od rođenja do smrti.
Često je Vajola sarađivao s muzičarima – od frankfurtskog sastava Ensemble Modern 1994. do slavne američke alternativne grupe Nine Inch Nails 2000. godine. Radio je i s rediteljem Piterom Selarsom na novoj produkciji čuvene Vagnerove opere „Tristan i Izolda“, koja je s velikim uspehom izvođena širom sveta 2004. godine.
Napravio je i dva video rada za Katedralu Svetog Pavla u Londonu – „Mučenici“ 2014. (Martyrs) i „Marija“ (Mary) dve godine kasnije, koji su postali prve stalne instalacije u jednoj katedrali Anglikanske crkve. Pre nekoliko godina napravio je video igru „The Night Journey“ o potrazi za prosvetljenjem.
Bonus video: Uroš Đurić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
