0
Šta je zajedničko briljantnim umetnicima koji su umrli u dvadesetim? Autori Andžela i Vern Svanson pokušali su da istraže taj fenomen u novoj knjizi "Desperately Young: Artists Who Died in Their Twenties" gde su obradili živote 109 likovnih umetnika.
Da li se može provući neka zajednička nit kroz živote tih umetnika koji su umrli tragično mladi? Svaka sudbina je jedinstvena, ali ima i nekih očiglednih trendova i šablona, piše Artnet.
Razumljivo, većina onih rođenih pre 100 i više godina, umrla je od danas izlečivih bolesti poput tuberkuloze ili dijareje, ali za blizu 20 njih kao kobno se ispostavilo putovanje u Rim.
Preminuli su ili zbog rizičnih uslova putovanja ili zbog nehigijenskih uslova boravka u Večnom gradu. Čak sedam dobitnika Prix de Rome, glavne umetničke nagrade Francuske (dodeljivane 1663-1968), državne stipendije koja je pokrivala tri do pet godina usavršavanja u Rimu, završilo je u ovoj knjizi.
Nije ni mali broj slučajeva kada su alkohol ili droga bili glavni uzrok rane smrti, što je samo učvrstilo sliku o namučenom umetniku.
Najmlađi, Everet Rues, imao je samo 19 godina kada je 1934. misteriozno nestao u Juti na svojim putešestvijama po američkim bespućima na koje je išao sam, sa konjem i magarcem. Njegovo telo nikada nije pronađeno.
Autori ističu da njihov rad nije posledica neke „morbidne fascinacije“ već je nastao iz želje da svojim junacima i njihovim delima podare „večnu počast, priznanje i utehu“.
„Svaki od umetnika pomenutih u knjizi imau svoju priču ali svakom nedostaje ono završno poglavlje u životu i umetnosti. Aforizam Vita brevis ars longa (Život je kratak, umetnost večna) ovde i te kako ima smisla“ pišu Svansonovi u predgovoru knjige.
Među umetnicima se nalaze i Žan Ebitern i Žan Mišel Baskijat, o kojima smo nedavno pisali, a izdvojili smo još neke junake iz knjige.
Obri Vinsent Birdsli (1872-1898)
Umro sa 25
Britanski umetnik je već sa sedam godina oboleo od tuberkuloze, bolesti koja će ga pratiti kroz ceo kratak život. Poput svog oca i dede i on je preminuo od ove boljke u 26. godini.
No, od malih nogu je ispoljio talenat koji obećava. Inspirisao je prerafaeltiskog umetnika ser Edvarda Bern-Džounsa da napiše: „Skoro nikoga ne savetujem da odabere umetnost kao svoju profesiju, ali u tvom slučaju, ne mogu da učinim ništa drugo“.
Iako su Birdslijeve ilustracije bile pod uticajem japanskih rezbarija i ranih ilustratora poput Anrija de Tuluz-Lotreka, njegov rad je bio sasvim unikatan. Podstakao je period poznat kao Moderan stil, britanski odgovor na secesiju ili art nouveau.
Kako je postajao zreliji, radovi su mu sve više naginjali erotici, sa istaknuto boemskom osećajnošću koja je, posmatrana u tandemu sa delima Oskara Vajlda (koja je ilustrovao), nazivana lascivnom. Smatran je kontroverznom figurom svoje generacije.
Pred kraj života prihvatio je religiju, preobratio se u katoličanstvo i odrekao svojih samonazvanih opscenih radova. Uprkos molbama izdavačima da mu te radove unište, oni su i dalje objavljivani u javnosti i tako učvrstili njegovo mesto u istoriji umetnosti. „Da je poživeo, da li bi bio jednako veličanstven kao hrišćanski umetnik kao što je bio kao svetovni?“ pitaju se autori knjige.
Šarlot Salomon (1917-1943)
Umrla sa 26
Nemačka umetnica rođena je u Berlinu tokom I svetskog rata. Njen kratak život bio je ispunjen velikom patnjom.
Majka joj se ubila kada je imala devet godina.
Tokom Kristalne noći 1938. oca su joj odveli u logor odakle se nije vratio i Šarlot je otišla da živi sa bakom i dekom na Rivijeri.
„Daleko od toga da je u Francuskoj našla sigurno utočište. Tamo joj se ubila baka, na njene oči skočivši kroz prozor, baš kao i Šarlotina majka“, piše u knjizi.
Prema nekim navodima, umetnicu je deda seksualno zlostavljao. Naime, 2015. godine pronađeno je pismo-ispovest u vidu naslikanih slova gde je Šarlot otkrila da je otrovala dedu.
Uprkos ovim stravičnim događajima, ona je tokom boravka na jugu Francuske, od 1941. do 1943, stvorila 769 radova.
Nacisti su 1943. pronašli nju i supruga, za koga se udala samo nekoliko meseci ranije, i odveli u Aušvic. Šarlot je bila u petom mesecu trudnoće kada je stigla u logor. Ubili su je posle nekoliko dana u gasnoj komori.
Njen tragični život je poslužio kao inspiracija za dramske komade, jedan roman, dokumentarni film, igrani film, čak i baletsku operu.
Ostala je čuvena po autobiografskim gvaševima, skoro 800 preživelih radova na kojima se prepliću stvarnost i mašta a u kojima je prikazala priču svoje porodice od Velikog rata do uspona nacizma.
August Make (1887-1914)
Umro sa 27
Iako je bio značajan slikar nemačkog ekspresionizma, njegova ličnost i opus isticali su se po živim bojama i radosnom stavu, za razliku od mračnih tonova, stila i tematike često povezivane sa ovim pokretom.
Tokom boravka u Parizu on je uronio u radove impresionista i postimpreisonista i naročito bio pod uticajem svetlog Matisovog kolorita.
Kada je počeo I svetski rat, 1914, pozvan je u nemačku vojsku i već u drugom mesecu rata poginuo je u borbi. Njegov uticaj na kasnije avangardne pokrete nemačkog slikarstva je „nemerljiv“ kažu autori knjige.
Mazačo (1401-1428)
Umro sa 27
Tomazo de ser Đovani di Simone, firentinski umetnik i jedan od najistaknutijih pripadnika rane italijanske renesanse, bio je, prema Đorđu Vazariju, jedan od najboljih slikara svoje generacije zbog veštine da podražava prirodu, stvara žive figure i pokrete uz uverljiv osećaj treće dimenzije.
Na svojim delima je prikazivao aktove i koristio skraćenu perspektivu, što je pre njega retko ko radio.
Raskinuo je sa gotičkim stilom dvodimenzionalnosti i preterane ornamentike i odabrao prirodniji pristup, uz upotrebu linearne perspektive i kjaroskura radi uverljivijeg realizma.
Malo su poznate okolnosti pod kojima je umro ali uprkos kratkoj karijeri ostvario je dubok uticaj na druge umetnike. Smatra se začetnikom rane renesanse u Italiji. Kapela Brankači u Firenci, koju je oslikao između 1425. i 1427, naziva se i Sikstinskom kapelom renesanse.
Frederik Bazij (1841-1870)
Umro sa 28
Radovi slikara Ežena Delakroa raspalili su u njemu interes za slikarstvo. Porodica mu je obećala da će ga podržati u tome, ali ako prvo završi studije medicine.
Na studijama u Parizu 1862. upoznao je Pjer Ogist Renoara i počeo da uzima časove slikarstva. Kada je pao na ispitu 1864. u potpunosti se okrenuo slikarstvu.
Već sa 23 naslikao je svoja najbolja dela, među kojima su „Ružičastva haljina“ i „Porodični skup“.
Avgusta 1870. pridružio se vojsci u francusko-pruskom ratu. Novembra iste odine stradao je u Bici kod Bon-la Rolanda.
Egon Šile (1890-1918)
Umro sa 28
Egon Šile je odigrao veliku ulogu u austrijskom ekspresionizmu. Karijeru je počeo kao štićenik Gustava Klimta.
Bio je veoma plodan umetnik: iza sebe je ostavio oko 3.000 crteža. No, njihova tema je bila donekle kontroverzna – mahom erotske slike seksualno eksplicitnih aktova u izazovnim pozama. Maloletnice i mlade prostituke koje su često dolazile u njegov atelje nisu nimalo doprinosile njegovoj reputaciji.
Godine 1912. optužen je za napastvovanje maloletnice. Tužba je na kraju odbačena ali je proveo 24 dana u zatvoru jer je deci pokazivao erotske slike. Sudija je čak javno spalio jedno njegovo delo u sudnici.
Oženio se sa Edit Harms 1915. Bila je u šestom mesecu trudnoće kada su 1918. oboje oboleli od španske groznice.
Preminuli su u razmaku od nekoliko dana. Pred kraj je radio na slici „Porodica“. Na njoj vidimo Egona sa suprugom i nerođenim detetom.
U pismu majci javlja da se Edit razbolela i da je trudna. „Spremam se za najgore“, napisao je.
